DAN NULTIODLOMAK

Deo iz romana Dan nulti – AUTOPSIJA

„Zašto ne smestite vaše cenjene policijske zadnjice u ove stolice dok ne iznesem leš koji vas zanima? Završila sam sa njim još pre pola sata.“

Oni tako i učiniše. Sa Žanom nije bilo prepirke. Ne u njenoj sali i ne dok u ruci drži električni sekač. Uistinu, Žanet Starkovski bila je jedna direktna i otvorena žena, koja je glasno govorila i to obično ono što joj je na umu. Krsman jednostavno nije umeo da se izbori sa takvim karakterom.

Žarku je delovala možda malčice bez mašte, previše usredsređena na ovaj svet i sve njegove detalje i sitnice, ali u forenzičkom poslu to je bila samo prednost, ne mana. Nije bila preterano upadljive spoljašnjosti, ali nije bila ni ružna, te je zato Žarku bilo pomalo čudno kako je još uvek bila neudata. Mora da je zbog toga što nema dlake na jeziku, razmišljao je često.

Žana odlučno dogura kolica koja su na sebi imala prekrivač koji skriva siluetu ljudskog tela. Kao da se neko igrao žmurke i zaboravio da je igra gotova. Kolica su bila škripava i teška, ali Žarko je znao da bi za Žanu bila uvreda da se ponudi da pomogne. Izgleda da je i Krsman vremenom naučio istu lekciju iako je trenutno grizao svoje usne, trudeći se da mu poziv na davanje pomoći ne ispadne iz ustiju.

„Evo ga! Svež i opran k’o januarska turšija! Mada moram da priznam da me je ovaj namučio.“ – Žarko primeti senku tuge i razočaranja kako prolazi brzo Žanetinim licem – „Tako mlada…“ 
Zbacila je prekrivač jednim snažnim uvežbanim potezom i pred dvojicom inspektora ukaza se….

 

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *