GROTLONEOBJAVLJENOODLOMAK

BUĐENJE GROTLA

(odlomak iz neobjavljenog romana „GROTLO“, mračne vizije uništene Srbije budućnosti)

To je bio kraj. Jamski utovarivač stiže do provalije. Zadnji točkovi se prebaciše preko, u vazduh, u ništa…
Radunas je staklasto zurio u nas, kao čašću vezan kapetan na brodu koji neumitno tone, kao razočaranjem uništen čovek koji više nema razloga da živi. Osim što je on imao. Bio je još uvek u mladim godinama. U Nastambi ga je čekala porodica, ljudi koji ga vole, mati koja ga je othranila i očuvala uprkos svemu…
Radunase, neeemooj.. nemoj dečače… – zaplakala je Kalina tiho, prepoznajući u njegovim očima da je odluka donešena.
Garg riknu groktavo i potmulo, gotovo u radosti i oduševljenju, kao da nam se ruga. Zadnjim jačim trzajem odgura metalnog brektavog suparnika i pretnju preko ivice! Mašina za jamski istovar kamenja tada izgubi oslonac. Veći deo mase nađe se iznenada bez potpore, sa one strane…

Mašina se preturi i poče da pada! Svi smo glasno uzdahnuli u neverici i užasu. Čak i udaljene Glire, ili sam barem ja tako umišljao. Radunas se suzama opraštao od nas, zbog čega su nam se srca kidala. Ali samozadovoljna ženka-garg ne uspe na vreme da izvuče rogove! Masa zarđale mašinerije je zavara i iznenadi. Brižna majka panično urliknu, na šta još piskavije odgovori mladunče iza neotkrivenog tajnog ulaza u stene. Još jedna razdvojena, uništena porodica…

Brektavo vozilo, čiji je motor još uvek radio, čak i u vazduhu, povuče zver i oni nastaviše zajedno da padaju ka dnu, ka stenama i mirnoj vodi jezera!

Udar je bio strašan. Trenutak paralisanog stanja dok smo shvatali šta se desilo, šta smo uradili, je potrajao tri, četiri sekunde. A onda svi pohrlismo ka ivici. Znali smo da se tim činom menja sve. Uznemirili smo svetinju. Grotlo se budilo… I bilo je gladno.

Isprepletana masa okamenjenih udova zveri i metalnih delova utovarača udarila je neverovatnom silom o stene na samoj obali jezera a odatle svojim većim delom odskočila u mračnu vodu željnu žrtve u krvi. Dok je voda klobučila, deo kabine vozila smrskane do neprepoznatljivosti i dalje ostade na površini. U njoj se pojavi glava Radunasa! Bio je u strašnim bolovima, polomljenih kostiju i kičme. Nikad neću zaboraviti njegovo iskrivljeno telo i lice. Paklena voda poče istog trenutka da reaguje na ljudsko tkivo, da ga nagriza i gori! Radun zavrišta, glasom koji će me pratiti sve do groba.

Strahomorne zvuke ispuštao je i garg koji se davio i kojeg je podjednako brzo nagrizala kisela sredina jezera. To kričanje i riku majke garga na samrti čulo je jadno i do kostiju preplašeno mladunče unutar skrivene jazbine pa i ono stade žalobno da ječi i krešti.

Ti zvuci me podsetiše na cviljenje pacovsvinja pred klanje. Koliko god da su svinjokoljači pokušavali da prikriju svoje namere, krmače i prasići su nekako znali kada bi došao taj dan. I vrištala su od ranog jutra kao mala deca, od čega bi svi nenavikli žitelji Nastambe blizu izlaznih tunela ka južnim farmama nedeljama imali noćne more. Glasno stenjanje mladunca bilo je opasnost sama po sebi. Ono što mi nismo videli ni čuli tog trena (osim možda šumskih tragačica kojima je retko šta moglo da primakne) bilo je nerazaznatljivo kretanje na dalekim brdima…

A onda, sve se završilo gotovo za tren. Penušanje krvave vode potraja još neko vreme dok smo fascinirani buljili u to zlo Oko grotla, nemajući snage da odvratimo pogled. Tada iz nesaznatljive dubina jezera iskoči nešto strašno! Nešto veliko i premoćno. U njegovim čeljustima nađoše se ostaci garga i mašine, a džinovsko telo vodenog boga projezdi tik ispod površine neprovidne vode svuda gde je oko moglo da isprati mreškanje talasa i nestade u vodenom ambisu Grotla kao da ga nikad nije ni bilo.

Asfffodeeej! Asssfodeeej… Ssssooosssaa!“ – bajale su zadivljeno Glire, pune verskog zanosa i strahopoštovanja. Bog im se javio. Bog im se otkrio, njima, neznačajnim šumskim tragačicama koje čitav život posvetiše njemu, bez ikakve sumnje u postojanje njegovo i njegovu milost. A on im se javio… Vrhovni gospodar Grotla… Donositelj svetla, blagi Asfodej. Ili njegova mračna uništiteljska reinkarnacija – veliki, nemilosrdni Sosa. Da li je bilo bitno koji od ova dva? Glirama ne.

Grotlo je bilo budno. A negde u daljini, ispred i iznad nas, na oštrim grebenima Nečistog pobrđa, budili su se i njegovi stražari.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *