Категорија: ODLOMAK

ODLOMAK

ODLOMAK IZ ROMANA – Andrijanina teorija

Posted on

Odlomak roman Dan nulti, autor Nenad Mitrović.

Andrijana je bila u svom stanu pod tušem. Tek je jaki mlaz vrele vode uspevao da pomalo skine sa nje naslage ozlojeđenosti i pulsirajućeg besa koji je osećala nakon razgovora sa načelnikom. Znala je da se u svakom ozbiljnom poslu moraju sklapati razni kompromisi, kompromisi između ličnog morala i očekivanja šire grupe ljudi kojoj pripadaš.

I što si na višoj lestvici hijerarhije, ti kompromisi postaju sve bitniji, sve odlučujući.

U ovakvoj državi gde partijska pripadnost određuje sve, od tvog radnog mesta do socijalnog statusa, mogla je da shvati da se načelnik Staniša Pražin nalazi na osetljivoj poziciji na koju utiču brojni politički vetrovi i oluje. Ali, nije mogla da shvati da se u ovom i ovakvom društvu tolerišu ljudi poput profesora Stojkovića samo zato što imaju bogate i moćne prijatelje!

Profesor Stojković bio je dokazani perverznjak i silovatelj i to je Andrijani bilo dovoljno da za takvog čoveka smisli samo jedno moguće mesto postojanja: zatvor.

Daleko od normalnih ljudi, daleko od nevinih i nesrećnih devojaka koje je maltretirao. Da stvar bude još bizarnija, ti njegovi moćni politički prijatelji bili su upravo oni iz čijih je redova oskrnavljena i ubijena jedna mlada devojka! Andrijani to jednostavno nije išlo u glavu.

Da li je ta sektaška pripadnost, da li je partijska lojalnost bitnija od porodičnih veza, od roditeljske ljubavi? Stvarno nije mogla da poveruje u to da postoje ljudi koji bi žrtvovali život svoje dece zarad partije ili bilo kog njenog člana, zarad političkog ili finansijskog opstanka ili boljitka.

Ne, takvi ljudi ne postoje, neću da poverujem u to. Vrtela je glavom, očiju sklopljenih zbog sapunice. Nikola Svilar ne može biti takav monstrum od čoveka i ne može braniti profesora Stojkovića od takvog jednog zločina ako je i sam upoznat sa njim. Ali šta ako nije? Nova misao javi se u Andrijaninom umu.

Šta ako je profesor Stojković i pored prijateljstva sa Svilarovima njihovu ćerku odabrao za svoju žrtvu, a Nikola Svilar jednostavno veruje u suprotno?

Ali i ova teorija Andrijani zazvuča prilično neubedljivo. Zašto bi se profesor drznuo da povredi ćerku svog dugogodišnjeg prijatelja kada postoje toliko ranjivije i lakše žrtve? On je barem kao fakultetski profesor imao pristup ogromnom broju tih mladih naivnih stvorenja.

Ne, nešto se tu ne uklapa. Profesor Stojković najverovatnije ipak nije kriv za Katarininu nesrećnu sudbinu, shvati Andrijana razočarano.

Odlomak iz romana DAN NULTI - Andrijanina teorija

Pročitajte ovde pojedine odlomke romana:
ODLOMAK

Odlomak roman – Prioritetni slučaj – šta je istina, a šta prodata magla

Posted on

Odlomak roman Dan nulti, autor Nenad Mitrović.

  „Načelniče!“ – povikao je. Sve glave u prostoriji se okretoše ka njemu. Niko ne doziva načelnika. On doziva vas.

Načelnik i tužilac zastadoše ispred lifta. Žarkov povik prekinuo ih je u nekom zabavnom razgovoru. Na licu tužioca još uvek je visio đavolasti poluosmeh.

  „Je l’ može par reči?“ – upita Žarko stigavši do njih.

  „Slušam vas, inspektore.“ – odgovori mu ovaj.

Žarko zastade. Poče nelagodno da se vrpolji i pomera kravatu.

Zamenik državnog tužioca iznenada progovori: „Čekam te dole, Staniša. Oni papiri su ostali kod mene u kolima.“ – obraćajući se načelniku. Njegova figura nestade u čeljustima lifta.

  „Dakle, inspektore, o čemu je reč? Dobro znate da sam veoma zauzet.“

  „Hteo bih da vam se zahvalim što ste me postavili na slučaj, što ste mi dali novu šansu. U Odeljenju za delikte ima mnogo iskusnih inspektora.“

  „Ti si prokleto dobar inspektor, Žarko. Znaš da sam oduvek to mislio o tebi. Tvoje zasluge u hvatanju ubice savetnika alžirskog ambasadora neće biti zaboravljene. Problem sa tobom je što si tvrdoglav i što ne slušaš. Nadam se da nećeš dvaput napraviti istu grešku.“

Žarko vide svoj ponizni i oznojeni lik u načelnikovim naočarima i ta slika ga žacnu.

  „Neću, načelniče, budite sigurni u to. I još jedna stvar…“

Načelnik koji je već ulazio u drugi lift okrenu se sa dosadom na licu.

  „Kada me je vaša sekretarica pozvala jutros, rekla je da je slučaj prioritetni. Zanima me kako je tako brzo donesena odluka da slučaj postane prioritet. Mislim, još uvek se nije znao ni identitet žrtve. Pridodati značaj slučaju ubistva prostitutke…“ – Žarko ostavi reči da vise u vazduhu.

Načelnik se namršti.

  „Odluka o prioritetima donosi se iznad mog nivoa.“ – pokazao je glavom negde u predelu plafona, aludirajući na one iznad njega u hijerarhiji policije, na direktora beogradske policije možda – „Znaš ti to vrlo dobro, Žarko. Uostalom, to nije stvar oko koje bi trebalo da lomiš glavu. A ovo za prostitutke prvi put čujem.“ Njegova uniforma razmakla je par odela koja su već bila u liftu.

Lift se zatvori i Žarko ostade sa svojim mislima.

I šta je sad istina, a šta prodata magla, jebi me ako znam, magla koja se često nadvija nad slučajevima poput ovog, razmišljao je. Okej, hajde da prihvatimo da načelnik govori istinu. Neko iznad njega izvršio je pritisak i naložio mu da slučaj postane prioritetni. Neki agilni prijatelj porodice Svilar možda. Ali Ivona mi je rekla da je u pitanju slučaj ubistva prostitutke. Ne, čekaj! Nije to bila Ivona, to sam čuo od Andrijane! Tako je. Kada mi je objašnjavala kako je dobila slučaj kao moj partner. Andrijana mi je rekla da sumnjaju na ubistvo prostituke, što bi joj pomoglo u izradi desirtacije na kojoj radi poslednjih meseci. Misli dobiše neki privid uređenosti i Žarko se oseti za nijansu smirenije.

  „Šta je to bilo?“ – upita Andrijana zabrinuto kada se Žarko vrati do stola.

  „Ah, ništa bitno. Zahvalio sam čoveku što mi je ukinuo suspenziju. Nije morao to da uradi, znaš. Zabrana mi ističe tek sledeće nedelje.“

  „Da, znam.“ – reče Andrijana hladno i okrete glavu.

  „Čuj, Andrijana, moram nešto da te pitam.“

  „Nemoj opet, Žarko, molim te. Nemoj opet istu priču. Hajde da pokušamo da sarađujemo kao civilizovani ljudi.“

  „Oh, ne, nije to. O tome ćemo neki drugi put.“ Ova rečenica je iznenadi i ona se zavali u stolicu, ostavljajući olovku, čiju je gumicu grickala, na svoje mesto.

Roman Dan nulti Nenad Mitrović

Pročitajte ovde pojedine odlomke romana:
ODLOMAK

Žarko je razmišljao o stvarima koje su se izdogađale ovog jutra….

Posted on

Odlomak roman Dan nulti, autor Nenad Mitrović.

Žarko je pod okrepljujućim mlazom vode iz tuša razmišljao o stvarima koje su se izdogađale ovog jutra. Ponekad je imao taj osećaj kao da jedno popodne traje čitavu večnost, a ponekad da se čitava radna sedmica sabila u jedno kišom obavijeno jutro. Čudna je to stvar, vreme.

Šta su za sada imali? I mnogo i malo, zavisi kako na to gledaju. Devojka je ubijena. Ćerka čoveka na položaju, devojka iz moćne porodice.

Moćna porodica vrši pritisak na načelnika da slučaj bude prioritetni. Načelnik onda određuje njega i Andrijanu da… čekaj malo.

Nešto se nije uklapalo. Onaj njegov instinkt iskusnog njuškala nepogrešivo proradi i neke sirene i alarmi upališe se u njegovom mozgu. 

Devojka je identifikovana tako što je njena majka pozvala policiju u sedam sati i tri minuta. Sat vremena NAKON što su oni pronašli leš.

Odlomak roman Dan nulti

Pročitajte ovde pojedine odlomke romana:
ODLOMAK

Odlomak iz romana DAN NULTI – Blizu istine

Posted on

Policija! Policija!“ – povikao je manje u pokušaju da najavi samog sebe koliko da dozove dežurnog policajca koji je morao biti negde u blizini. Dežurni policajci imali su striktna naređenja da ne napuštaju svoja mesta, a da u slučaju nužde mogu na kratko da postave nekog od lekara ili sestara da dežuraju. Ali sada na stolici i ispred sobe ne beše nikog i to je bilo direktno kršenje propisa!

Ako otkrijem da je otišao do WC-a a da nikog nije zadužio da čuva osumnjičenog, krvi ću mu se napiti – razmišljao je Žarko o policajcu koji je trebalo da ga dočeka.
Uleteo je u sobu očekujući još uvek jednim delom svog bića da će pronaći logično i sasvim normalno opravdanje za policajčev izostanak.

Možda su unutra doktori i sestre, pa je momak protegao noge na neko vreme. Beše ovo njegova poslednja misao pre nego što mu se oči susretoše sa gustim mrakom sobe. Unutra nije bilo nikog. Nozdrve mu zapahnuše oni isti mirisi lekova i telesnih izlučevima kao i prošlog puta. Žarko u mraku ugleda izbočinu na krevetu.
Uh, dobro je. Barem je osumnjičeni na svom mestu.

Žarko priđe bliže i na nedovoljnoj svetlosti LED lampice sa uređaja za praćenje stanja ugleda Stavrosa i njegovu kuždravu kosu. Preko ustiju mu beše zalepljena lepljiva traka!
Žarko se istog trenutka maši za pištolj na boku. Njegov osećaj za opasnost pištao je kao lud.
Stavrosove ruke behu takođe svezane trakom, kao i noge. Žarko odbaci prekrivač i vide da je njegovo telo bilo umotano u zelenu zavesu.
Šta, koji kurac?

Stavros se trzao celim telom. Njegove svezane ruke pomerale su se taman toliko da Žarko shvati da ovaj želi da mu nešto kaže. Ali prvo da mu skloni tu traku sa usta.
Žarko mu se približi još korak, a Stavrosove oči počeše da kolutaju, a iz oblepljenih ustiju da dopiru neki potmuli, ali sve jači krici.
U trenutku kada se mašio za traku sa željom da je povuče, Žarko začu krckanje iza svojih leđa.
Oh, sranje, nisam pretražio sobu. – bljesnu mu misao delić sekunde pre nego što vrela oštrica bola zatupi njegov um u potpunosti.

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.

ODLOMAK

Odlomak iz romana DAN NULTI – Skok sa krova

Posted on

„Pokaži ruke! Pokaži ruke!“ – vikao je Žarko.
„Neeee! Beži od mene! Skočiću! Majke mi, ubiću se!“ – čovekovo lice beše izobličeno od straha.

„Lezi na zemlju! Lezi na zemlju kad kažem!“ – Žarko se približavao sporim opreznim koracima. Izbezumljenost čoveka bila je iznenađujući obrt u priči. I dalje nije jasno video ruke čoveka. Čovek više nije imao kapuljaču. Njegova bujna kovrdžava kosa, pomalo slepljena od kiše ili od znoja, vijorila se na vetru.

Ali čovek tada uradi nešto za šta je Žarko mislio da je nemoguće. Jednom nogom se odrazi sa krova i skoči u prazno! Nestade iz Žarkovog vidokruga!

Žarko tada začu vrisak i tup udarac, pa onda još jedan.
Policijske sirene bile su ispred same zgrade.
Dotrčao je do ivice krova i pogledao, stežući se i pripremajući mentalno za gadan prizor.

Čovek koji očigledno beše Stavros Panajotis, propali umetnik, pokušao je sa ivice krova da naskoči na zajedničku terasu sledeće zgrade u redu. Ali njegov odraz beše nedovoljno jak, te je tek uspeo rukama na kratko da se zakači za ogradu terase, a zatim ga je sila udara i reakcije zaljuljala nazad i poslala na tlo prema brojnim kantama za smeće. Njegovo telo ležalo je izlomljeno među kesama.

Žarko vide Andrijaninu glavu kako dotrčava iza ćoška i prilazi Stavrosu. Ispitivala je njegovo stanje. Zatim pogleda na gore prema krovu.
„Živ je. Poprilično izlomljen, ali živ! – vikala je.
„Zovite hitrnu pomoć! Brzo!“
Pištanje policijskih sirena i vika užurbanih policajaca. Koliko je samo puta to čuo u životu …
Žarko sede na šljunak. Noge ga više nisu slušale.

Jebeni ludak!

Čovek je radije skočio nego da bude uhapšen. Žarko je morao sebi da prizna da mu se to nikada ranije nije desilo u karijeri, a desila su mu se razna sranja. Dešavalo se da begunac naleti na ogradu od žice i sav se iskasapi u pokušaju preskakanja. Dešavalo mu se da kolima voze u suprotnoj saobraćajnoj traci. Jedna žena pokušala je da se provuče kroz cevi za ventilaciju i totalno zaglavila svoje dupe, pa su morali da zovu vatrogasce da razbijaju beton, ali niko nikada nije imao toliko hrabrosti da skoči sa krova zgrade.

Jebeni ludak. Bilo je to sve što je Žarko mogao sada da misli o njemu.

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.

DAN NULTI

Deo iz romana Dan nulti – AUTOPSIJA

Posted on

„Zašto ne smestite vaše cenjene policijske zadnjice u ove stolice dok ne iznesem leš koji vas zanima? Završila sam sa njim još pre pola sata.“

Oni tako i učiniše. Sa Žanom nije bilo prepirke. Ne u njenoj sali i ne dok u ruci drži električni sekač. Uistinu, Žanet Starkovski bila je jedna direktna i otvorena žena, koja je glasno govorila i to obično ono što joj je na umu. Krsman jednostavno nije umeo da se izbori sa takvim karakterom.

Žarku je delovala možda malčice bez mašte, previše usredsređena na ovaj svet i sve njegove detalje i sitnice, ali u forenzičkom poslu to je bila samo prednost, ne mana. Nije bila preterano upadljive spoljašnjosti, ali nije bila ni ružna, te je zato Žarku bilo pomalo čudno kako je još uvek bila neudata. Mora da je zbog toga što nema dlake na jeziku, razmišljao je često.

Žana odlučno dogura kolica koja su na sebi imala prekrivač koji skriva siluetu ljudskog tela. Kao da se neko igrao žmurke i zaboravio da je igra gotova. Kolica su bila škripava i teška, ali Žarko je znao da bi za Žanu bila uvreda da se ponudi da pomogne. Izgleda da je i Krsman vremenom naučio istu lekciju iako je trenutno grizao svoje usne, trudeći se da mu poziv na davanje pomoći ne ispadne iz ustiju.

„Evo ga! Svež i opran k’o januarska turšija! Mada moram da priznam da me je ovaj namučio.“ – Žarko primeti senku tuge i razočaranja kako prolazi brzo Žanetinim licem – „Tako mlada…“ 
Zbacila je prekrivač jednim snažnim uvežbanim potezom i pred dvojicom inspektora ukaza se….

 

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.

DAN NULTI

Deo iz romana Dan nulti – Skakavac u bekstvu

Posted on

…„Ha! Duvaj mi ga, murkane! Skakavac nije sisao vesla!“ – dobacivao mu je veselo. U trenutku vide kako se jedna 55-ica sprema za polazak. Nije bio siguran da li će uspeti. Zatrčao se i skočio. Klizna vrata ga uhvatiše po boku, on zaječa i ulete u autobus. Kroz masno zadnje staklo vide kako pandur besno baca svoju kapu i udara pesnicama po zidiću neke privatne kuće.

Malobrojni iznenađeni putnici noćnog prevoza posmatrali su Selimija mrko. Neki videše nož u njegovim rukama i brzo skrenuše pogled.

Skakavac je bio zadovoljan. Moraće nekoliko nedelja da se drži podalje od tog ponoćnog maskenbala na Cvetkovoj, to je bilo tačno, ali bitno je da se otarasio jebenih pijavica sa značkom.
Brisao je znoj sa čela. Adrenalin ga je lagano popuštao.

Taman se spremao da sedne na jedno od praznih sedišta kada mu neko hladnim, blago podrugljivim glasom reče: „A kako bi bilo da baciš to zarđalo govno iz ruku, gospodine Salimi? Ili više voliš da te zovem Skakavac?“

Salimi se ukoči u trenutku. Neee! Ne, ne i ne! Nemoguće! Kako? Glavom mu prođe jedna luda ideja.
Šta ako bih ipak…

„No, no Skakavče, budi dobra devojčica sada, da ti ne bih raspolutio kičmu svojim pištoljčićem pred svim ovim poštenim ljudima.“

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.

DAN NULTI

Odlomak iz romana Dan nulti – Misterija motiva

Posted on

Sićušne rečice krvi krivudale su između rasečenih, iskasapljenih gromada mesa, izmrcvarenog tkiva sa bojom koja je išla od trule šljive do purpurno plave sa svim zamislivim nijansama crvene i ružičaste. Koža je ležala pocepana preko mišića koji su na ovom mestu bili isečeni glatkim čistim potezima. Sloj masnoće gnjecavo se skupljao u šupljinama, a po njemu se beše nahvatala nečistoća. 

Nešto zeleno i mahovinasto ležalo je pored mesa, a po njemu je gmizala čitava armija crva, malih belih gamadi koji su se koprcali i uvijali… Osim što to ne behu crvi. Bio je to pirinač u Krsmanovom tanjiru, mestu koje je Žarko gotovo hipnotisano fokusirao pogledom.

„Kako možeš da jedeš prženu svinjetinu u osam sati ujutru?“ – povika Žarko, dok mu se stomak okretao, ka Krsmanu koji je sedeo na stolici sa njegove leve strane.

Nekoliko minuta nakon pogleda na telo te ubijene devojke povraćao je pored drveta. Stigao ga je. Zamor materijala i ova neočekivana novost da će njegov novi partner biti viši inspektor Andrijana Barać.

Čuo je prigušeni smeh policajaca u pozadini. I kako sad da im objasni? Kako da im objasni da je grozomorni prikaz ispod ćebeta, ustinu jedan od groznijih sa kojima je morao da se suoči tokom svoje policijske karijere, tek vrh ledenog brega užasa koji se u njemu pomaljao?

Ovakve devojke se ne ubijaju iz sitnih razloga poput krađe, ljubomore ili dugova. Ne, ovde je na delu jedan mnogo opskurniji i zloslutniji motiv.

Dan nulti - slika odlomak roman

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.

DAN NULTI

Deo iz romana Dan nulti – Hladna smrt

Posted on

Žarko se nalazio na brodu koji tone.

Izbezumljeni ljudi skakali su sa zapaljene palube u hladnu smrt.

Oko broda je vladala gusta magla i sprečavala ga da vidi koliko je brod daleko od obale.

U magli se iznenada pojavi procep i Žarko ugleda ostrvo na nekih kilometar odatle.

Bacio se u vodu i hrabro zaplivao.

Voda je bila ledena i kočila mu je mišiće.

Oko njega su plutali ostaci brodskog inventara, stvari iz putničkog prtljaga i razbucani delovi nameštaja.

Žarko polako poče da gubi snagu.

Ugledao je nešto sa leve strane, bila je to dugačka letva.

Uhvatio se jednom rukom za nju. Ispod letve je nešto plutalo. Zagledao se malo bolje i ugledao njeno lice! Plava kosa lebdela je oko tog smrtno bledog lica.

Njene oči se otvoriše i iz usta pokuljaše mehurići. Dohvatila ga je svojim hladnim ručicama koje behu snažne poput džinovskih klešta.

Bezuspešno je pokušavao da se iskoprca iz tog smrtonosnog zagrljaja.

Voda mu pređe preko lica.

Tonuo je.

Osećao je kako mu pluća gore od gušenja.

„Burururuhuhtu!“

Iz njega iskočiše mehuri preostalog vazduha u plućima i celo njegovo telo instinktivno poče da se bacaka i otima, ali snage je bilo sve manje.

Vid mu se zamagli i …

Vaš primerak romana DAN NULTI možete poručiti OVDE.