HROMI VUKODLOMAK

ДЕЧАК-ВУК


(одломак из романа „Хроми вук“)

Дизао је главу, длаку по длаку, не дишући и билу не дајући да дамара… узалуд беше, застрашено срце из груди је искакало. Гробљем се наново смртна тишина превуче, а месец се иза тежака саклони. Калуђер поглед подиже и осмотри… Све бејаше мирно и без кретања.
Каква се то авет створила да га мори? Калуђер не могаше
довољно да се начуди и освести. Авет… авет из шуме?! Да ли то беше?
Шта год да је, канда је отишло, одлелујало.
Богдан своје тело уздиже а крста намучена и налеђена га
почастише реским болом. Ваља се топлој постељи вратити из које није ни требало…
Нешто га из јаме за руку ухвати и тргну!
Калуђер из мрака под собом режање зачу, потмуло и дахтаво.
Ни сам не знаде одакле му храбрости да поглед спусти.
И ту беше он! Дечак-вук, са разјапљеним вилицама опаким!
„Бране, ја…“
Агрррррррррррх!
Чељусти залетеше и Богдана за месо ухватише, изнад лакта, са унутрашње стране.
„Нееееееааааигјххј!“
Богдан завришта и са кревета паде.
Рука га је болела, надлактица… Тамо где га девојка угризе у страсти. Или тамо где га дечак-курјак прогризе?! Чудни сан му ипак горки укус остави и бол душевну. А из боли стиже и сазнање. Гробље… Данко и Стана. Они нечији родитељи беху и све то беше повезано.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *