NEOBJAVLJENO

DVOJNIK


(za Lagunin konkurs „Tragom zločina“, kratka priča od 250 reči)


Majkl Peternik mislio je da ludi. Sve je počelo od tog dana, pre tri meseca, kada je na suprotnoj strani ulice ugledao Njega. Svog dvojnika. A sada, bio je kompletno i neopozivo uveren da ga dvojnik proganja. Njihovi sve češći ‘slučajni’ susreti, prvo u centru Bostona, blizu posla, a kasnije i po naselju u kojem Majkl živi, bili su ispraćeni jezivim i neobjašnjenim nezgodama. U njima je bilo povređenih.
Sirena za evakuaciju ga podseti da mora da požuri. Mrak, jara, vrištanje ljudi. Veliki požar koji je zahvatio Rouzvud, elitno prigradsko naselje u kojem Majkl živi sa porodicom, naterao je vatrogasce da organizuju prevoz za izbegle meštane.
Njegova žena i dvoje dece već su bili u autobusu. On je zastao da pomogne uplašenoj starici.
„Ličnu kartu molim“, zatražio je vatrogasac na vratima autobusa.
Majkl mahinalno pruži.
Vatrogasac se mrštio.
„Jel je ovo neka zajebancija?“ upitao je oštro.
„Molim? O čemu se radi? Moja porodica je već unutra, ja…“, poče Majkl.
„Vaše mesto je već popunjeno gospodine. Morate sačekati drugi autobus.“
„Štaa?!“ Majkl krenu korak napred ali vatrogasac to shvati pogrešno, kao nasrtaj.
Izbacio je grubo prevaranta iz vozila pri čemu ovaj pade na leđa.
Dok je autobus odlazio Majkl je mogao da vidi kako neko seda na mesto pored njegove žene. Ova kao da nije bila pri sebi. Smešila se neznancu. U poslednjem trenu, pre skretanja, čovek se okrenuo, pogledao Majkla direktno u oči, čak iz te daljine.
Majkl kao da je gledao u ogledalo. Bio je to on! Dvojnik!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *