GROTLONEOBJAVLJENOODLOMAK

GROTLO

A onda iste noci zaculi smo pucnje. Verujem da su se zitelji Strelista borili hrabro. Svi oni, neustrasivi Gorik I njegov rod, svi ostali koji su posli sa njima. Resko periodicno štektanje automata trajalo je prvih pola sata, sve dok sa istoka, preko naših glava, nije pristigao Novi talas harasa. Onda smo začuli I udarce vazdušnih granata po zidu od kandži I zuba na nebu. I svi smo znali da to neće biti dovoljno. Ludi Gaum, naša tunelska dvorska luda  (i jedan od retkih izmenjenih kome je dozvoljeno da borave među Čistima) je svima pričao kako između dubokog režanja I piskavog zavijanja harasa moze da čuje I očajne panične vriske Strelištara kojih je iz minuta u minutu bill sve manje u životu… Ja nisam čuo ljudske zvuke, ali nisam mogao ni da sprečim mozak da stvara užasne zvuke vrištanja u mom umu. Trajalo je par sati. Dovoljno da svi u Nastambi 13 polude. Dovoljno da više NIKO NIKAD ne pomisli da je preseljenje ili širenje naselja moguće.

Nismo znali tačno kome je iz Saveta Mudrih u prvi mah pala na pamet ideja. Ideja sa velikim I. Možda je bio u pitanju stari onemoćali Salom, providna, nepokretna I krhka biljka od čoveka čiji je um medjutim I dalje radio brzo, vrcavo I lucidno kao kod dvadesetogodišnjaka. Nije bilo prvi put da se Savet I čitava nastamba prestravi I zgrozi od njegovih predloga. Da bi tek malo kasnije uvideli da je to najbolji put delanja ili čak jedini nacin za spas društva.

Ili se mozda neko setio starih naivnih prorocanstava I babskih priča… Sve u svemu,  međ članovima veća Mudrih pocela je, prvo šapatom, a onda I nešto glasnije I kuražnije da kruži reč kako se mora pokušati sa pronalaženjem drugog puta ka severu… Ka Majdanu. Majdan. I ta sama reč bill je dovoljna u nekim ranijim, boljim i opreznijim vremenima da previše brbljiva osoba završi na Kaznenim poljima ili čak na platoima za zrtvu. Danas… Kada nas očaj tera da donosimo odluke očajnika I očajne strašne reči moraju biti izgovorene.

Ali kakav put ka severu, pitali su mnogi? E to je bilo ono najgore. Ono što je stvaralo najveću jezu i nemir. Predlog je glasio da se mora pokušati sa pronalaženjem puta kroz stare rudnike. Tamo unutra… U Grotlu.

Vama verovatno grotlo zvuci kao jedna sasvim obicna I razumljiva rec. Mozda ona koja nosi blagu dozu mracne I negative konotacije, Ali nista vise od toga. Velika zjapeca Rupa, rekli biste. Tek obican otvor ili procep, pomislili bi mnogi kao sinonim.

Za svako dete rođeno u Nastambama međutim, bill ono Čisto ili ukaljano rođenjem, a zatim strogo odvajano i slato medju parije, Grotlo je imalo značenje pravog, ovaploćenog, neizmišljenog, previrućeg i nikada dokučivog pakla. Mesto neizmerne patnje I bola, kako u ovom životu, tako možda i u onom narednom, promenjenom.

I znate šta je bill najgore u vezi Grotla? To što je bilo tu, praktično u dvorištu našem ( ili mi bejasmo u njegovom?!) na nepunih dva kilometra vazdušnom linijom, ali na sreću pregrađen i odvojen gotovo nepremostivo brojnim jarugama, prirodnim I veštačkim preprekama od nas I našeg naselja. Zbog toga su s vremena na vreme pipci njegove izopačenosti stizali i do naših vrata (svi smo se secćali hordi podivljalih psoglavaca u godinama izobilja… Ha! Godine izobilja, bill su to, da, ali kako za nas i naše useve tako i za sve živo i uzdiglo u Grotlu).


Grotlom, samim pojmom o njemu ali i svim njegovim strašnim neljudskim stvorenjima i oblicima života (ali I oblicima smrti) plašili su nas kad smo bill mali derani, plašili nas kad smo ulazili u godine odrastanja, plašili nas kad smo odrasli postajali i prvo oružje zaduživali. Grotlo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *