Prilično dobar i verodostojan opis procesa (koji nije nimalo pohvalan za srpsku izdavačku scenu) i koji nažalost ne proizvodi kvalitet već hiperinflaciju osrednjosti i smeća….
Prenosim deo. Ostatak možete pročitati u originalnom članku.
„Svi koji pišu žele da objave ili se makar nadaju da će jednoga dana objaviti knjigu. Pošto je u pitanju ozbiljan poduhvat logično je pretpostaviti da je i pitanje finansiranja tog poduhvata ozbiljno. Donekle, ova logika stoji. Suštinski postoje tri i po puta kojima je moguće ostvariti ovaj cilj.
Polovičan put na koji se ovde misli jeste onaj u kome Vi odete kod izdavača, on pročita tekst i, kada mu se svidi, odluči da će objaviti knjigu. Taj put je u Srbiji rezervisan za one koji su poznati pisci, ne za one koji objavljuju svoje delo po prvi put ili one koji još uvek nisu pronašli direktan put do čitalaca.
I ovde se, kao i u sve ostalo, umešalo njegovo veličanstvo – Tržište. Izdavaštvo je posao kojim, uprkos uobičajenim romantičnim pretpostavkama, vlada matematika. Svi koji učestvuju u takvom poduhvatu moraju od nečega da žive. Najčešće je jedini koji je u to upleten iz čistog entuzijazma upravo sam pisac. Priča u kojoj neki izdavač prepozna Vaš talenat pa će objaviti knjigu, do te mere je retka da je skoro nema smisla pominjati. Ipak je ovo život, a ne američki film u kome menadžer prepozna buduće zvezde u nekom bendu i magija se prosto desi.
Pa dobro, pomislićete, nisu se ti pisci rodili poznati, neko je i njih morao da prepozna u nekom trenutku. Istina. Ali način na koji su došli do tog statusa ipak je nešto drugačiji.
Može li to bez para?
Moguće je objaviti knjigu bez uloženog dinara. Vremenom je na našem prostoru nastalo i opstalo mnogo književnih konkursa, a do informacija o njima je relativno lako doći putem interneta. Vi ćete poslati svoj rukopis, neko će ga prepoznati kao najkvalitetniji među onima koji su konkurisali, a Vi ćete postati objavljivani pisac. Nevolja sa ovim konkursima jeste u tome što su neretko tematski jako fokusirani, jasno je određeno šta se traži u smislu žanra, obima, strukture samog dela, starosti, pola i ponekad etničke pripadnosti samog pisca (u smislu pomoći društveno marginalizovanim grupama)…
Ukoliko se Vaše delo ne uklapa u ove propozicije, moraćete da pravite vrlo složene izmene ili da odustanete. Čak i ukoliko ispunjavate sve uslove, suočićete se sa žestokom konkurencijom u najmanju ruku.
Znači, mora neka lova…
Tako je. Nažalost, danas je bez novca veoma teško uraditi bilo šta. Sledeći korak jeste da se ipak obratite izdavaču, ali sa namerom da delimično ili potpuno finansirate ovaj poduhvat. Ovo je trenutak da na onu ideju o delimičnom finansiranju zaboravite. Prosto, neće se desiti.
Sledeće što treba da uradite jeste da se odlučite koji bi izdavač Vama odgovarao. Na kraju krajeva, možete valjda za svoj novac da birate? Ne baš. Postoji mnogo izdavačkih kuća koje objavljuju isključivo strana dela. Razlog? Povoljno otkupljena autorska odnosno izdavačka prava. Konačna cena primerka je niža nego kada je u pitanju domaći autor. Slično je i sa kućama koje objavljuju samo klasike. Istina, drže oni do kulture u jednoj meri, ali sto godina nakon smrti autora prestaju da važe autorska prava pa je moguće povoljno objaviti takvu knjigu. Otuda Dučić za sto dinara kod svakog uličnog prodavca.
Sad idemo na one koji preostaju. Uvek je postojala dilema da li se obratiti većem ili manjem izdavaču. Veći izdavači imaju bolju mrežu prodaje, pristup časopisima i novinama i tako dalje, ali imaju i autore koji su im važniji od Vas i čiju će knjigu radije objaviti. Sa manjom izdavačkom kućom nema rizika da će Vas velika imena progutati, ali je i pristup čitaocima uveliko manji. Izbor je, dakle, na Vama. Konačno, dolazimo do nekih cifara. Izdavačke kuće će Vam obračunati sve troškove, na taj iznos dodati uobičajenu dobit za tu vrstu izdanja i to će biti cena sa kojom se Vi suočavate. Troškovi objavljivanja knjige su manje-više fiksna stavka, dok očekivana dobit varira od niza faktora među kojima je najčešći onaj koji je i najbanalniji – koliko trenutno imaju posla. Red veličina o kome pričamo jeste dve do tri hiljade evra, ponekad i više.“
Ovo je samo deo iz teksta.
Čitav tekst preporulujem da pogledati na linku: KAKO OBJAVITI KNJIGU U SRBIJI?