RECENZIJE

KAL JUGA, MLADEN MILOSAVLJEVIĆ recenzija

U nastavku pročitajte moje utiske i recenziju romana Kal juga, autor Mladen milosavljević.

“Ako idete po zemlji nekoliko metara, preći ćete nekoliko metara. Ali ako te korake usmerite u zemlju, možete preći hiljadu godina.”

Parafraziraću ove Mladenove reči arheološkog entuzijaste na sledeći način: Ako pročitate deset kliše komercijalnih romana od autora čiji je jedini cilj što bolja prodaja, imaćete deset ureza više na vašem čitalačkom opasaču. Ako pak pročitate roman koji ima za cilj i svrhu da vas zaintrigira, poduči, istorijski zainteresuje i oplemeni vaš duh, onda imate zaista neprocenjivo vredno čitalačko iskustvo koje se ne meri brojem i kvantitetom već literarnim kvalitetom.

Literarni kvalitet je upravo ono po čemu se Mladenovo delo ističe. O čemu se radi u romanu Kal juga i u čemu je njegova (po mom mišljenju visoka) vrednost?

Odgovor na pitanje zašto se roman baš tako zove i koja je inače duboka i razgranata referenca naslova na radnju i likove, ostaviću da sami otkrijete.

Kal juga radnja

Radnja se odvija na dva vremenska koloseka. Prvi tokom leta 1967. godine u toku arheoloških radova na dunavskom lokalitetu Lepenski Vir gde grupa arheologa, uključujući i mladog naivnog, a nauci i struci predanog arheologa-pripravnika Mijata (inače poreklom iz Donjeg Milanovca – znači iz okoline nalazišta) pronalazi čudnovate relikvije prastare civilizacije u obliku ribolikih skulptura.

Da li takve skulpture kriju mračnu tajnu naroda koji ih je napravio i da li u sebi sadrže neku zaboravljenu moć i značaj? U samo istraživanje a zatim i krađu i zloupotrebu eksponata uključuju se specijalno odelenje obaveštajne službe Jugoslavije kao i brojni opskurni likovi zaluđeni prastarom magijom i ezoterijom…

Svi tragovi vode najpre ka tajnovitoj nacističkoj jedinici “Eugen Savojski” iz Drugog svetskog rata, čiji su pripadnici predano rovarili po obalama Dunava tražeći predmete moći i božanskog, a zatim i do sredine 18. veka kada je Balkan, a naročito potez Srbije od Beograda do Đerdapa bio bojište velikih sila – Austrougarske i Turske koje na ovoj liniji crtaju krajnje granice svoga uticaja… Eugen Savojski, glavni vojskovođa Austrougarske carevine čini se nepobedivim i nanosi brojne bolne poraze Turcima.

Koja je tajna njegovog uspeha i snage? Čist taktički genij ili možda nešto više? Nešto mračnije?

Drugi vremenski kolosek radnje dešava se upravo u tom veku i dobu, inače istorijskom periodu ne toliko poznatom široj javnosti. Austrijski službenik (provizor) Frombaldo koji od cara dobija zadatak da vrši poslove tumača, špijuna i beležnika događaja postaje tako glavni lik romana i mi sa simpatijama pratimo putovanje ove inače nežne i pravdoljubive duše kroz razorene krajeve naše zemlje. Kako će se jednom strancu prikazati Srbija toga doba? A kako sami ljudi, ubogi seljani i (retka) elita u vidu vojnih kapetana i knezova?

Srbija je tada zaostala i ratom uništena zemlja. Da li pripada Austrougarima ili Turskoj? Ili samoj sebi? To ne zna niko a ponajmanje njeni stanovnici koji su u toj meri propatili od tuđe vlasti i ruke da im preostaje jedino da beže u šume i bore se kao divlji hajduci, ne polažući račune nikome.

Bitni likovi u romanu tako postaju istorijski poznate figure kao što su princ Aleksandar Virtemberški, Nikola Doksat (izgraditelj i obnovitelj beogradske tvrđave), oberkapetan Staniša Marković – Mlatišuma, pustahijski kapetan Teodor Prodanović-Čupa itd, čija imena iako poznata u istoriji ne nude mnogo detalja o samim ličnostima, što autor vešto koristi da stvori veoma zanimljive likove na granici mašte i realnosti.

Kal Juga od mladog pisca Mladena Milosavljevića tako postaje, osim štiva za zabavu i uronjavanje u vode mističnog i folklornog, veoma dobar istorijski udžbenik za period ne toliko poznat široj čitalačkoj javnosti.

Da li ste znali da je početkom 18. neka na teritoriji Srbije postojala država pod nazivom Kraljevina Srbija? Gotovo čitava dva veka pre kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca?! Ove i mnoge druge istorijske činjenice saznaćete u Kalu juga.

Mladen se u ovom romanu međutim odlučio da nam nabrojane motive ponudi tek u vidu njihovih obrisa i naznaka. To i ne čudi jer je roman skromnog rečničkog korpusa, na nešto preko dve stotine strana. Ovo, iako veoma dobra odluka sa strane izdavaštva i prilagođavanja publici koja izbegava obimnost i ima gađenje prema “debljim” knjigama, ipak ne nudi pravu mogućnost da se likovi razviju do svog punog potencijala. Meni je lično najviše žao što nisu u većoj meri i detaljnije opisani život i promislenija provizora Frombalda, jer se u njegovoj ličnosti krije i klica (neispunjene) ljubavi i zametak putopisnog genija u stilu Marka Pola koji svojim rečima može, nama čitaocima, verno približiti udaljene zemlje i vekove.

Jedna od najveće vrednosti romana jesu vividni opisi zaostale i uništene Srbije nakon vekova turske vladavine. Čitaoc ostaje gotovo na ivici suza kada mu se slike tadašnjeg života nepovratno urežu u um, kada shvati koliko su se naši preci mučili i u kojoj meri propatili ne bi li, tek znatno kasnije, izborili svoju nezavisnost i slobodu. Pored opisa razorenih gradova međutim tu su i prelepe deskripcije prirode Srbije i prirodnih pojava, gde autor uvodi brojne dubokoumne alegorije i poređenja u stilu starih majstora pripovedanja (opis vetra vihora kao pojave koji nastaje sukobljavanjem dve suprostavljene sile, baš kao i ratni vihor koji uništava Srbiju vekovima).

Pored toga, Mladen verno opisuje srpski mentalitet i uopšte ljudski karakter u kojem vlada večita borba između želje čoveka da se izdigne iznad drugih čak i po cenu prodavanja sopstvene duše, i vere da su ljubav, trpeljivost i uporan rad ipak jedini način da čovek, a sa njim i čitavo društvo kojem ovaj pripada napreduje i prosperira.

Jedna od glavnih ideja romana je dokazivanje šta se dešava sa osionim i previše halapljivim ljudima koji sklapaju pakt sa đavolom, bilo da je to đavo iz biblijske tradicije ili neko mračno božanstvo davno zaboravljenog naroda. Takve ljude gotovo uvek (barem nam ostaje nada da je tako) stiže pravedna kazna, i ona je po pravilu znatno veća i krvavija od ostvarene koristi.

Još jednom ću reći moje mišljenje da je roman mogao biti još potpuniji i kvalitetniji da se autor u većoj meri (ili u potpunosti, što da ne?) orijentisao na doživljaje austrijskog službenika Frombalda te da je čitaocima predstavljen jedan linearni istorijski roman kroz subjektivne oči stranca u našim divljim zemljama 18. veka. Ubačeni likovi i događaji (vešto povezani sa ranijim, ali ipak) iz savremenog doba ostali su stoga na rudimentarnom nivou te tako nisu uspeli u punoj meri da prenesu svoj utisak i poentu (iako je poenta validna i duboka).

Mladen se međutim i ovde pokazao kao pisac koji je preko svoje ruke pregurao barem desetinu romana (iako mu je zapravo ovo roman prvenac!) te tako iz minimuma (reči) izvlači maksimum (smisla i značenja), pa upravo savremeni likovi i dešavanja daju kritički osvrt na brojna negativna dešavanja današnjice, kao što su uništavanje prirodnog bogatstva i istorijske zaostavštine zarad privrednog i materijalnog napretka, kakav je to slučaj kod izgradnje hidroelektrane Đerdap i potapanja neprocenjivo vrednog arheološkog nalazišta kod donjeg Milanovca.

Što se stila i tehnike tiče, roman Kal juga pleni prigodno odabranom ćirilicom i prividnom jednostavnošću teksta (u obliku i formi rečenica i izraza) koja zapravo predstavlja veliku složenost (ideje i pojma) terajući čitaoca na dublja razmišljanja. Bogat rečnik uz mnoštvo zaboravljenih turcizama i drugih starih reči unosi dodatnu dozu uverljivosti i snage, pa se jasno vidi da je Mladen autor koji je pre pisanja svog dela pročitao mnogo, mnogo toga iz istorije i njoj srodnih nauka.

Iako je Mladenu ovo tek prvi roman (u nadamo se bogatoj spisateljskoj karijeri) vidi se da mu nije stran kreativni izraz što i ne čudi jer je autor Kala juga diplomac filozofskog fakulteta u Beogradu, odelenja za antropologiju, kao i glavni urednik časopisa Omaja posvećenog temama iz oblasti folklorne fantastike. Roman Kal Juga iskusnijim čitaocima može zaličiti i na klasične romantičarsko-gotske priče, te nudi izvesni Poovski i Lovkraftovski šmek, pa imam utisak da su ovo autori veoma dobro poznati Mladenu, a on će me ispraviti ako grešim.

Velike pohvale mogu se uputiti i izdavačkoj kući Strahor (i supružnicima Tešić, poznatom prezimenu u domenu srpske pisane reči, naročito fantastike) što je Mladenovo delo uobličeno baš na dati način. Dizajn korica mi se naročito sviđa a korektura, lektura i prelom teksta urađeni su besprekorno, što zaista uveličava iskustvo čitanja.

Zaključak Kal juga

U zaključku bih rekao da je Kal Juga veoma zanimljivo štivo kvazi-istorijske fantastike sa dubokim korenima u folkloristici. Počinje nešto sporije da bi se vremenom skala zanimljivosti i obuhvatnosti ideja i značenja samo širila i povećavala, dostižući vrhunac na poslednjim stranicama romana, što retko koji pisac uspe da ostvari svojim delom. Zbog toga od mene imate velike preporuke za čitanje knjige uz koju ćete se zabaviti, naučiti mnogo toga i koja će vas naterati na razmišljanje.

Kome se ovaj roman neće svideti?

Onima koji traže brzu zabavu bez potrebe za dubljim ulaženjem u temu i pozadinsko i koje će odrednica “fantastično” zavarati na pogrešan trag nadajući se čudovištima, magičnim predmetima, čarobnjacima i svim drugim “aksesoarom” savremene fantastične proze. Kod Mladena je fantastika svedena i zamagljena, tek podupirući istorijsku priču, što je za mene prava mera nadrealnog (o ovome sam inače već govorio u nekim prethodnim recenzijama). Pored toga potrebno je dati šansu sporijem uvođenju u priču i dubinu mita o kojem se govori, što nestrpljivijeg čitaoca može odbiti.

Facebook stranica Kal juga je na ovom linku.

Ja se nadam da će Mladen nastaviti da se bavi pisanjem i da će u sledećim delima u još većoj meri dati krila svojoj mašti i stvoriti još detaljnija i obuhvatnija dela, sa podjednako zanimljivim ličnostima i pojavama.

Konačna ocena: 7,5/10.

Više o mom drugom izdatom romanu „Hromi vuk“ možete saznati na ovom linku.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *