DAN NULTIODLOMAK

KUPINOVO


(odlomak iz romana iz DAN NULTI)

Vikend naselje u Kupinovu na samom rubu Obedske bare delovalo je u ovim zimskim danima prošaranim slabim snegom kao jedno potpuno napušteno i depresivno mesto. Nikola Svilar nije iz prve uspeo da se seti tačne lokacije kuće koju su tražili, ali je zato besprekorni Todor bio tu da mu pomogne u prisećanju.
Kuća na dva sprata bila je nedovršena i nalikovala nekom prihvatilištu za siromašne izbegličke porodice iz posleratnih hronika.
Nikolu je deprimirao i sami pogled na nju, a razgovor koji će morati da vodi sa njenim vlasnikom nije donosio nadu u neka vedrija osećanja. Ali Nikola, pored tuge i bledog besa što je morao da se vucara po ovako jadnim mestima, oseti i strah.
Šta ako su moje zle slutnje zaista ispravne? Nije smeo da dozvoli sebi da ga takve misli pokolebaju.
Kuća je praktično bila usred baruština iz kojih se dizao gadni
vonj. Nikola krajičkom oka vide da je štala, oronuli objekat od dasaka, blago otškrinuta, a zatim i neku senku unutra. To mu potvrdi predosećaj da će vlasnik, osoba koja se očigledno skrivala od njega biti upravo ovde.
Todor prvi izađe u tu maglu koja je vladala i otvori mu vrata.
Tada se na pragu kuće pojavi Gavrilovo rumeno i lažno razveseljeno lice.
„Nikola! Dobrodošao! Kakvo lepo iznenađenje! Nisam te oče…“
„Ućuti i ulazi unutra! Odmah!“ Nikolin glas ga preseče na pola
i Gavrilo shvati da je vreme da položi neke račune.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *