RECENZIJE

PAR IZ SUSEDSTVA – ŠARI LAPENA

“Par iz susedstva” je savremeni triler od još uvek ne toliko poznate kanadske spisateljice Šari Lapena, roman koji hoda odmerenom linijom između “krimi” i “psiho” podžanra. Radnja počinje pod veštom i uverljivom maskom psiho drame o komplikovanim i slojevitim odnosima između novopečenih supružnika koji dobijaju dete.

Ovde se vrlo pažljivo opisuju svi mentalni izazovi koji stoje pred tek ostvarenim roditeljima. Kako dolazak bebe (iz tešku trudnoću i još teži porođaj) utiče na majku, a kako na oca. Jer uticaj je svakako različit, gotovo iz drugih dimenzija. Kako tako jedan naizgled i uz sve velike nade i očekivanja srećan događaj u bilo kojoj porodici utiče na psihičke karaktere, društveni život i karijere žene i muškarca.

Svi znamo da je beba sreća i blagoslov. Ali da li je samo to? Ponekad je i opterećenje i muka. Čak i kod srećnih i zdravih odnosa novorođenče može ponekad biti izvor najgorih frustracija, samopreispitivanja i sunovrata volje. A kako li je tek kod onih ljudi, onih roditelja sa prethodnom istorijom psihičkih bolesti?

Priča se vrlo brzo širi i razvija, hvatajući jedan zlokoban korak i ritam u spirali sveukupne nadolazeće nesreće. Beba, centar života mladih supružnika, nestaje jedno veče iz njihovog doma. I to dok su oni bili na proslavi, ostavljajući svoje dete veoma neoprezno samo kući (tek uz uključen bebi alarm)! Gde je dete? Ko je izvršio otmicu? Da li je živo? I koji monstrum može biti odgovoran za razdvajanje majke i oca od svog najvoljenijeg čeda?

Na ta pitanja odgovor će pokušati da pruži u poslu temeljni ali cinizmom otrovani detektiv Razbak. Jer on zna jednu gorku istinu i statistiku koja poraažava. U najvećem broju slučajeva odgovorni su upravo oni najbliži. Oni koji bi trebalo to dete najviše da vole i paze. Upravo… roditelji.

Dok u priču ulazi veći broj likova od kojih svaki stvara novi sloj sumnje i misterije psiho aspekt romana se razbuktava tako što se opisuju ambivalentni a zatim i sasvim neprijateljski odnosi između muža i ženinih roditelja. Odnos zeta sa tastom i taštom. Vrlo lako bi međutim mogli da zamislimo i podjednako mučne i mržnjom ispunjene odnose između supruge i svekrve, što su svakako lajtmotivi koje nažalost susrećemo dovoljno često u svakodnevnom životu. Ljudi koji bi prirodno trebalo da budu u najvećoj ljubavi i slozi postaju najljući i najogorčeniji neprijatelji. Zaista, da nema barem nekog utemeljenja i istine u realnim međuljudskim odnosima današnjice ovaj roman ne bi ni posedovao dubinu koju iskazuje.

Autorka svakako ne zaobilazi ni seksualni odnosno ljubavno-erotski aspekt odnosa između supružnika, a zatim i između većeg broja drugih likova. Kako ljubomora, nedovoljno samopouzdanje i nedovoljno vere u ljubav konačno uzima svoj danak. Dolazak bebe ovde se takođe pokazuje kao sudbonosni događaj. Supruga se više ne oseća lepom ni privlačnom. Oseća kako je muž odbacuje i od nje udaljuje. U vezu ulazi treća osoba? Ko je ona i kakvi su joj motivi?

Da popričamo sada malo o tehnici i stilu. Par iz susedstva je definitivno uspešan i pažnje vredan triler koji ispočetka deluje predvidivo ali to zapravo nije. Sigurno ima i onih čitalaca (možda i onih među vama) koji su sve predvideli i ukapirali u prvih pedesetak stranica romana, ali ja definitivno nisam jedan od tih. I nije stvar u tome da roman nudi neke breath-taking obrte i momente koje nismo nikada susreli u ovom žanru beletristike, već u tome da nam pred očima sloj po sloj, i to veoma bolno struže likove za koje jednostavno nismo želeli da verujemo da poseduju TO u sebi. Tu sposobnost da povrede ljude oko sebe. Ljude koje vole.

Osim toga, knjiga je napisana savim precizno i jednostavno, ogoljeno, bez suvišnih epiteta. Štaviše, Par iz susedstva bi mogao da bude jedan od boljih primera koji pokazuje kako je takav stil pisanja efektan, onaj koji pogađa u metu.

Sa druge strane, ovakav unekoliko stereotipni način predstavljanja likova definitivno nekima može delovati isprazno i fabrički, kao što je i meni. Roman deluje kao da je napisan po svim pravilima savremenog trilera koji cilja na što veću popularnost i prođu na svetskom tržištu. Jednostavno, ovaj roman mogu razumeti ljudi sa svih meridijana jer govori o nekim univerzalnim strahovima i vitoperenjima ljudske psihe, što je svakako kvalitet za sebe. Kao da je autorka pažljivo sledila se Kingove smernice dobrog spisateljskog zanata.

Šta je u ovome.. Loše? Pitaćete se, ako uopšte i ciljam na nešto “loše” u njemu. I da i ne. Na samom kraju svođenja mojih utisaka roman Par iz susedstva ostavlja impresiju savršenog (ili blisko tome) zanatskog proizvoda. Savršenog, da. Ali ne savršeno umetničkog (jer je književnost pre svega umetnost), već samo fabričkog, industrijskog, trilera sa proizvodne trake savremenog svetskog tržišta. Svestan da ovde ulazimo u vrlo mutne vode definisanja “umetnosti” i onoga šta to nije, pa bih se ogradio time da je ovo samo moje lično mišljenje.

Naravno, pokušaću da dam odgovor i na neizgovoreno ali sasvim logično sledeće pitanje. Šta je to bilo potrebno da bi ovaj roman bio još bolji, da ostavi još jači trag sa one druge, neuhvatljive eluzivne strane kreativnosti? Nisam sasvim siguran. Možda detaljima bogatiji i manje savršeno stereotipni likovi. Sterotipna majka domaćica sa psihičkim problemima. Sterotipni biznisu okrenut muž sa finansijskim problemima. Pritom svi lepi i uvek doterani kao manekeni. Bilo je potrebno da se uvedu likovi koje bi lakše mogli da prepoznamo iz svakodnevnog života.

Zbog svega rečenog romanu Par iz susedstva dao bih sveukupno visoku ocenu 8/10.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *