NEOBJAVLJENE PRIČENEOBJAVLJENOPOEZIJA

PONOĆ (DA NANOSIM BOL!)


(odabrana pesma iz zbirke „Sto pesama u slavu Nečastivog“)

Ponoć je, osećam kišu
I ljude što dišu
U mračnim tunelima
Sa gnojavim telima
Ko ovce pred klanje
Ulazim u stanje
Kad je jedino što želim
Da nanosim BOL

Neonska svetla, miris njene kože
Ponoć je! Pomozi mi Bože
Da nanosim BOL

U gradu što stenje i plače
Glas mrtvih čuje se jače
Naslagama patnje zaodenuti
Mali ljudi, patetične kreature
Lancima upregnuti patuljci
Prolazim kroz sva ta mesta
Gde čuče slabi i mole me
Da nanosim BOL

Neonska svetla, miris njene kože
Ponoć je! Pomozi mi Bože
Da nanosim BOL

U duši što buđa i trune
Zle misli se bune
Raskida me nova moć
Nada! Da sve je to san
Deluje, kao otrov i lek
Hrabro ulazim u vek
Što traži od mene
Da nanosim BOL

DA NANOSIM BOOOL!!!

Ponoć je, zamišljam vile
I ljude što cvile
U mračnim tunelima
Sa gnojavim telima
Uzimam drogu i piće
Postajem biće
Što jedino želi
Da nanosi BOL

Neonska svetla, miris njene kože
Ponoć je! Spreči ga Bože 
Da nanosi BOL

U gradu što vrišti i pati
Vladaju pacovi, kasni su sati
Plavetnilo neba izbrisano
Okupano mračnom krvlju sada
Doziva me, koncentriše
Da postanem Istrebljivač sreće
Što jedino može
Da nanosi BOL

Neonska svetla, miris njene kože
Ponoć je! Spreči ga Bože 
Da nanosi BOL

U duši što mrzi i voli
Kosturi gladnih se šetaju goli
Ljudska samilost i strah
Davno pretopljeni u snagu
Uzimam od tuge i srama
I postajem tama
Što jedino zna
Da nanosi BOL

DA NANOSI BOOOOL!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *