GROTLOTEORIJA KNJIŽEVNOSTI

(POST)APOKALIPTIČNI ŽANR I ROMAN GROTLO🎯


Apokaliptični i postapokaliptični žanr u književnosti i drugim vidovima umetnosti je zapravo podžanr naučne fantastike koja se bavi nekom opštom katastrofom ili događajima nakon nje. Da bi se neko delo klasifikovalo u ovaj žanr mora kao jednu od svojih glavnih tema imati katastrofu.😱Tip katastrofe koja se opisuje može biti raznolik a njegovi najpopularniji oblici su nuklearni rat (i događaji nakon njega), epidemije i zarazne bolesti koje ubiju veći deo stanovništva, udar asteroida, 👽 napad svemiraca👽 čiji je cilj istrebljenje vrste naše vrste, uništenje same planete na kojoj živimo i slično. 😱
Uz Velsov Rat svetova, jedno od najranijih dela žanra je 🤮Crvena kuga koje je 1912. napisao Džek London koji opisuje svet šezdeset godina nakon epidemije koja je opustošila svet. 🤮 Motive globalne pošasti koristi klasični i više puta ekranizirani roman Ja sam legenda Ričarda Matesona iz 1954. godine, kao i popularna BBC-jeva serija Preživeli iz 1970-ih koja je prikazivala napore šačice preživelih da prežive i obnove civilizaciju. Svakako ne smemo zaboraviti ni kultne filmove poput Stalkera od sovjetskog režisera Andreja Starkovskog, australijskog Pobesnelog maksa, romane Metro 2033 (i nastavke), ali i remek dela iz oblasti kompjuterske zabave kakve su video igre Fallout, S.T.A.L.K.E.R. i druge. Mnoga od ovih dela poslužila su kao direktna uzor za pisanje Grotla i čitaoci će svakako u romanu prepoznati neke njihove elemente i motive.
🥵Jedan od najpopularnijih motiva ovog podžanra jesu dela koja opisuju udar kometa, asteroida ☄ili sličnu kosmičku kataklizmu i njene posledice po Zemlju. 🌎🌏 Među romanima se ističe Luciferov Čekić Larija Nivena i Džerija Pornela iz 1977. godine. Sličan motiv predstavljaju i napadi vanzemaljaca; primeri takvih dela bi mogli biti film Dan nezavisnosti iz 1996. Godine 🥵
🧑🚀U postapokaliptičnom scenariju, međutim, ne mora sve biti crno! Neka od tih dela ponekad sa sobom donose i optimizam i nadu, odnosno kao junake prikazuju idealističke pojedince koji se žrtvuju kako bi obnovili civilizaciju ili barem sačuvaju njeno seme za daleku budućnost. Klasična dela tog žanra su Slavopojka za Lajbovica Voltera M. Milera Mlađeg i Poštar od veoma uticajnog SF autora Dejvida Brina.
🤢U romanu Grotlo čija se radnja dešava u daljoj budućnosti na teritoriji nekadašnje Istočne Srbije i rudarskog mega-kompleksa RTB-a Bor, površina planete je uništena pre mnogo godina u događaju koji preživeli ostaci čovečanstva nazivaju „Veliki prasak“. Površina planete je gotovo nenaseljiva i veoma negostoljubiva sredina kojom tumaraju izobličeni primerci buduće faune i bestijarijuma. 🐉Jalovim predelima besne nekoliko vrsta oluja od kojih je najopasnija „zlopara“, 🤢 nevidljivi smrtonosni etar koji desetkuje ionako malobrojne primerke čistorodnih linija ljudi. Kada užasavajući pipci zlopare pronađu svoj put i do dobro skrivenog skloništa Čistorođenih, glavni junak mora krenuti na opasan put kako bi pronašao spas za svoje pleme.
Više o romanu Grotlo možete pročitati na sajtu:
www.nenadmitrovic.rs
gde takođe možete i nabaviti vaš primerak.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *