NEOBJAVLJENO

VEŠALA


(Za Lagunin konkurs „Tragom zločina“, kratka priča od 250 reči)


Probudio ga je bol. Visio je na neki neprirodan način…
„Aaaaah!“
Ogledalo postavljeno preko puta bizarne instalacije pokazalo mu je svu bespomoćnost njegovog položaja.
„Šta dođavola?!“
Telo mu je bilo vezano za metalnu konstrukciju karakterističnog oblika. Oko vrata, struka, penisa i mošnica, imao je elastične vezice sa nazubljenom žicom. Čovek oseti da ove pri jačem otimanju lako mogu da otkinu prst. Nešto deblje?
Pored konstrukcije bio je postavljen veliki ekran sa dugmićima.
Čovek konačno shvati!
Igra vešala. Kako ironično.
Da ga oštra omča nije sekla oko vrata možda bi se i nasmejao.
Na ekranu je pisalo:
R _ _ E _ DŽ _ N _ _ I – _ I _ O _ A _ E _
Prstima je jedva uspevao da dohvati dugmiće digitalne tastature. Paa, neko je očigledno želeo da se igra.
A. Najčešće slovo. Osim što je ovog puta bilo pogrešno! Instalacija grozno zapišta a elastične vezice se dodatno zategnuše.
Slovo I? BIIIIIIP! Jedva je mogao da diše!
A onda mu sinu! Njegovo ime. Jebeno ime. Ruben Džentri. Ali koja je to poslednja reč…?
Silovatelj. Da. Jer to je on bio.
„Ufff, ughh…“
Rubenu do mozga stiže sva perfidnost njegovog položaja.
Slovo S. Ako želi da se oslobodi mora ga dohvatiti. Samo… slovo s bilo je predaleko. Da bi ga dohvatio moraće da cimne telo napred, pokretom iz kuka.
Ruben zakrklja od genijalnosti zamke u kojoj se nalazio.
Da dohvati slovo S moraće da bira između svog penisa i života.
S kao Spas. Salvation.
Ruben cimnu…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *