RECENZIJE

VINČA, TAJNA KURGANA – IVAN DRAJZL



Vinča – tajna Kurgana je sjajan nastavak prvog dela Vinče, znamenje bogova. Podsetimo se, u prvom delu radnja nas vodi u predistorijsko doba Evrope na prelasku iz kasnog Neolita u Bakarno doba gde većina stanovništva Evrope i dalje živi nomadskim lovno-sakupljačkim načinom života u skladu sa prirodom, i to u malim izolovanim zajednicama koje retko kada dolaze u kontakt jedne sa drugima. 

Kontakti nisu nužno miroljubivi već su to često sukobi za prirodna dobra i ostale resurse koji omogućavaju plemenu da preživi i opstane. Takve dramatične sukobe proživljava i preživljava poglavica Šatar i njegovo iberijsko pleme koje napada čudovišni narod Šakala iz severne Afrike.

Međutim, to je i vreme kada prve izumljene ljudske tehnologije, kakve su točak, poljoprivreda i robna razmena po prvi put na svetu omogućavaju nekim naprednijim društvima da stvore akumulaciju znanja, materijalnog bogatstva i sagrade utvrđene gradove sa hiljadama stanovnika! Jedna od takvih naprednih kultura jesu i Hati, istorijski osvedočen narod poznatiji iz pisanih tragova prošlosti kao Heti, odnosno Hetiti čije je središte i žarište kulture bilo u današnjoj Anadoliji. Zapadna grana ovog naroda je po mašti autora (a možda i po nekim validnim teorijskim tumačenjima) bila zaslužna za praistorijske kulture Lepenskog Vira i Vinče.

Hetski Ulan Hator, grad blizu ušća dveju reka strepi zbog glasina da veliki i moćni ratnički narod iz istočnih stepa u svom pohodu kreće na njihove zemlje i narod. Zbog toga praistorijski Vinčanci pozivaju sve saveznike širom Evrope da im pomognu da sačuvaju i spasu svoju miroljubivu civilizaciju.

Sa istoka dolazi narod stepa, pod nazivom Kurgani. Za njih se priča da jedu leševe svojih neprijatelja, da imaju lica demona i da jašu velike i opasne zveri. Da li će Hati uspeti da se suprotstave ovim varvarima iz daleka? Da li su Kurgani zaista tako čudovišni kako o njima govore strahom raznošene glasine? Kakve su to zveri na kojima jašu i kakva je zapravo tajna Kurgana, otkrićete u ovom zadivljujućem (pred)istorijskom romanu.

U pomoć Hatima dolazi naravno i naš stari znanac Šatar, prekaljeni poglavica na izmaku svojih godina, sa grupom odabranih ratnika. Njega šalju u izviđanje neprijatelja sa one strane velike reke Aule (Dunava). Šatar na svom uzbudljivom undercover zadatku saznaje da su Kurgani zaista krajnje opasan i odlučan protivnik, ali da su samo bića od krvi i mesa, a da su zveri koje jašu neopasna stvotenja koja uglavnom služe za brže kretanje ratnika.

Hatski vođi pripremaju Kurganima lukav i komplikovan plan zasede jer je to jedina šansa da se porazi znatno jači i brojniji neprijatelj. Ali svašta može poći po zlu, a svaki čovek u odbrani mora pažljivo i vešto odigrati svoju ulogu. Odlučujuća bitka će se odigrati na obroncima svete planine Halendon (Miroč) čiji oštri grebeni nalikuju zubima bogova. 

Sukobi u ovom praistorijskom kontekstu, sa prostim ali ubojitim oružjem, tehnikama i taktikama veoma su dramatično i pažljivo zamišljeni i predstavljeni čitaocima, pa će ljubitelji ratnog žanra uživati u svakoj rečenici i pasusu, iako su tadašnji ratnici i vojnici milenijumima udaljeni od naprednih tehnologija i strategija ratovanja.

Što se stila napisanog tiče, autor zadržava veoma jednostavnu i linearnu formu pripovedanja koja je pravi odmor i uživanje za moždane vijuge. Romani Vinča 1 i 2 su napisani totalno nepretenciozno i u tome je njihova prava lepota i vrednost. Ovde nećete naći veštački ubačene „mudre misli“ koje prosto vrište za citiranjem. Autor pripoveda o praistorijskom ljudima koji se trude da prežive u svetu koji se dramatično menja. Tu nema mnogo mesta i vremena za dokono kontempliranje. Ipak, inteligencija i značenje napisanog isijava kroz samu radnju i postupke aktera, pa je Vinča daleko od banalnog i trivijalnog.

Kao što sam mogao da zaključim i prilikom čitanja prvog dela Vinče, voleo bih da ovakav istorijski ratni roman ima veći broj strana i ponešto jaču karakterizaciju likova. Takođe, nedostaje sentimentalna dimenzija fabule u vidu neke (ne)ostvarene ljubavi ili erotske žudnje likova jer tanatosu odnosno uništavajućoj sili smrti koju predstavljaju Kurgani ne parira u dovoljnoj meri onaj starogrčki eros, stvaralačka sila ljubavi.

Uživanje u čitanju je zbog svega navedenog, i uprkos sitnim nedostacima, bilo zaista ogromno. Još ovakvih romana od domaćih autora, molim!

Konačna ocena 8 / 10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *