RECENZIJE

ZAPAMTI MOJE IME – MEGAN ABOT

Zapamti moje ime je psihološki triler od autorke Megan Abot sa čijim se delima prvi put susrećem. Kao i kod brojnih drugih romana iz ovog ne baš lako definišućeg žanra radnja počinje lagano i i u dobrom delu stranica održava tempo socijalne drame, da bi se uzbuđujući odnosno triler aspekt iskazao nešto kasnije, i to ponajviše kroz unutrašnje doživljaje glavnih likova, a manje kroz neke stvarne događaje koji se smenjuju velikom brzinom.

Na početku romana se upoznajemo sa porodicom Noks, Kejti, Erikom i njihovom decom, mlađanim Druom i tinejdžerkom Devon. Devojčica/devojka Devon je ipak centar i srce porodice. Ona je mlada perspektivna gimnastičarska nada svoje škole, grada i okruga. Štaviše, Devon je takav vanserijski i natprosečni talenat, onaj koji se rađa jednom u milion devojčica, koji ima šanse i mogućnosti da napreduje sve do elitnog seniorskog tima Sjedinjenih država! Devon je međutim i mlada osoba koja dolazi u čudne godine, one kada se telo menja, kada se javljaju nove žudnje i strasti, interesovanja i potrebe.

“ Zapamti moje ime” na ovaj način se predstavlja kao priča o tome kolika odricanja moraju da podnesu ona talentovana deca koja su se odlučila (ili je umesto njih odlučeno?) da krenu putem vrhunskog elitnog nadmetanja u nekoj od sportskih disciplina. Koliko i kakva odricanja i žrtve moraju da podnesu njihovi roditelji. Takođe, veoma bitno implicitno pitanje glasi – Da li su sva profesionalno uspešna deca u sportu ustvari reinkarnacije neispunjenih snova njihovih roditelja, njihove druge šanse?

Za Noksove ne postoji granica u žrtvi koju su spremni da podnesu za svoju ćerku, oni su čitav život, sve svoje nade, stremljenja, svoje dostupno vreme i emocije posvetili svom detetu, i upravo od te spremnosti da se ide do krajnjih granica, do ekstrema mogućnosti a onda i preko njih, potiče sva tragika i sva osećajna i saznajna vrednost romana.

Ali šta se dešava kada nasilna smrt jednog mladića sa margina gimnastičarskog “kružoka” odraslih i njihove dece ugrozi već viđenu blistavu karijeru mlade Devon a time i opstanak i budućnost gimnastičarskog kluba i svih finansijskih investicija? Koliko su tada ljudi spremni da odu daleko u svojim uskraćenim težnjama? A koliko je u tome spremna da ode daleko sama Devon?

Jedino zrno razuma u porodici zadržava majka Kejti koja shvata da će neostvarene želje budućnosti uništiti sadašnjost njihove porodice. Ali ona još uvek ne zna da je zlo već učinjeno i da je granica pređena. Dok postepeno gubi kontakt i vezu sa svojim mužem sa kojim ju je do tad spajala osim proste seksualne žudnje jedino Devon i san o pripadanju gimnastičarskoj eliti, ona gubi dodir i sa svojim umom i sve dublje tone u mračne dubine sopstvene podsvesti.

Među roditeljima kruže sve opasnije i mračnije glasine. Ko je ubio lepuškastog mladića koji je flertovao sa svim majkama a u koga su bile zaljubljene sve ćerke, dok je njegova ljubavna veza sa gimnastičarskom pomoćnicom Hejli bivala sve turbulentnija i opterećenija ljubomorom?

Roman “Zapamti moje ime” je dakle priča o tankim granicama između ljubavi i ljubomore, želje i opsesije, između nade i očaja, žrtve i zločina. Jedna od glavnih ideja romana je svakako bila da pokaže kako nijedna opsesija, pa čak i ona “zdrava” poput sportskog nadmetanja, ne može biti dobra i korisna za čoveka, i da na kraju stvara samo očaj i bol.

“Autorka Megan Abot u ovom romanu se Izražava jednostavnim, kratkim rečenicama uglavnom u formi dijaloga između brojnih likova. Tu i tamo može se naići na neki duži opis unutrašnjih stanja koji su posebno upečatljivi jer prikazuju u kojoj meri protagonisti radnje stvaraju i nose iskrivljenu sliku stvarnosti u sebi. Ovakav način pripovedanja je veoma efektan jer prosto odiše autentičnošću i istinom.

Život jedne gimnatičarke predstavlja nam se detaljno u svojoj ogoljenosti, sa svim onim sitnicama koje “život znače”, poput kožicama za ruke, izguljenim dlanovima i kolenima, spravama na kojima Devon vežba, okrete i vežbe koje radi, kao što je čuveni dupli jurčenko… U ovom pogledu dve su mogućnosti, ili se autorka i sama bavila gimnastikom ili je znatno vreme i trud utrošila na istraživanje ove teme iz izvora kao što je na primer autobiografsko delo Nađe Komaneči – “pisma mladoj gimnastičarki” (odlomci iz ovog dela se inače citiraju na početku svakog poglavlja, što je veoma kul)

Kako god bilo, stepen uverljivosti i autentičnosti je zaista neprevaziđen i gotovo da je i meni, odraslom tridesetsedmoipo godišnjem muškarcu iz provincijske Srbije, došlo da se otisnem u uzbudljive vode profesionalne gimnastike (barem za sekund, a onda sam se setio svojih klimavih kolena i činjenice da ne umem da napravim kolut napred).

Prethodno navedeno bih naveo i kao najveću vrlinu i kvalitet romana “Zapamti moje ime”, dok bi za glavnu manu naveo unekoliko čudnu stvar, a ta je da naziv romana nema nikakve, ama baš nikakve veze sa sadržinom romana, njenom radnjom i likovima 😀 “Zapamti moje ime” definitivno ne odgovara i ne priliči knjizi koju sam vam upravo opisao, a da bih sebi barem malo razjasnio uzrok ove bizarije proverio sam kako glasi naziv u originalu. I gle čuda, na engleskom se ovaj sedmi po redu roman Megan Abot zapravo i stvarno zove “You will know me”, odnosno “Znaćeš me” ili “Poznaćeš me”, a nikako “Zapamti moje ime”. Zbog ovoga moram još jednom da izrazim svoje ogorčenje povodom česte a sasvim čudne i meni nerazjašnjenje potrebe prevodilaca na našim prostorima da izvrću i sakate namere i smisao samog autora.

Za sami roman i njegovo vrhunsko ovaploćenje opsesije i strasti mlade gimnastičarke dajem skoro pa čistu desetku. Uz navedenu manu konačna ocena glasi:

Konačna ocena 9,5 / 10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *