KAD JE VREME POČELO DA LUDINEOBJAVLJENO

ZVEZDA SA ISTOKA – DVOR JORDANEJE

Namesnik Jordaneje, od saveta staraca pomazani Izrod I, bio je čovek od principa. Problem je bio u tome što je svoje principe retko kada poštovao. Principe poput “Ne ubijati druge ljude bez ikakvog razloga” ili “Ne ubijati pripadnike sopstvene najuže rodbine bez POSEBNOG razloga”. U stvari više od svojih principa poštovao je i par kuždravih pasa koji su se valjali u blatu iza kuhinje u zadnjem delu njegove palate, crno ispod noktiju svog najnižeg sluge, i porodicu pacova koja je stanovala u odvodnim cevima duboko ispod temelja ličnih odaja. 
“Gargalone! Gargalone! Gargaloneeeee!”
“Da, vaše pomazanstvo” – odgovori tamna prilika koje se iznebuha pojavi niodakle (“vaše umazanstvo” – mislila je u sebi ova čudna prilika).
“Gargalone, da li je tebe slučajno kao malog babica ispustila na glavu?”
“Nee… vaše pomazanstvo, gotovo sam sasvim siguran da nije” – odgovori Gargalon pipajući se oprezno za temeni deo glave.
“Dobro, ti priglupa uštvo, odgovori mi kako se onda na tebi mogu prepoznati svi znaci mentalne zaostalosti koji idu uz tako jedan neprijatan događaj iz detinjstva?” – povika namesnik Jordaneje.
Savetnik Gargalon je nekoliko trenutaka ćutao. Ali usne su mu se neprimetno pomerale u ritmu najstrašnijih psovki koje su u sebi sadržale pojmove poput ženskog roditelja, glogovog kolca, reke krvi i plesanja na grobu.
“Pretpostavljam da vaše pomazanstvo iz nekog razloga nije zadovoljno vašim slugom?”
“Ne Gargalone, loše pretpostavljaš. Ja nisam nezadovoljan… JA SAM BESAN!” – u uglovima usana namesnika Jordaneje mogla se videti pena.
“Izvinite gospodaru, ja… ja….”
“Ti, ti, ti… TI naravno pojma nemaš o čemu ja pričam, jeli tako?”
“Gospodaru, ja…” – Gargalon se sagao ispod svog gospodara očekujući udarac nezgodnim predmetom po glavi. Zaista, ljudi su imali taj zanimljiv običaj da druge ljude obično udaraju krajnje tvrdim i šiljatim predmetima. Pored toliko jastučića, sunđera i kifli, ljudi bi se u ove svrhe obično prvo hvatali za oklagije, palice i žarače za vatru. To nije bilo u redu. “Biće vremena” – razmišljao je u sebi – “biće vremena za osvetu”.
Ali umesto udarca pojavi se još jedno ponižavajuće pitanje.
“Gargalone, koja je beše tvoja funkcija na ovom dvoru, funkcija u mojoj službi?”
“Gospodaru ja služim kao vaše oči i uši, ja pratim šta narod priča, ja tumačim znake u prirodi, posmatram nebo i….”
“Posmatraš nebo, kažeš? Ako si ti moje oči i uši, to onda verovatno znači da slabije vidim od nesrećnog Rolinina koji je rođen slep a zatim i izgubio oba oka u partiji skrošera (1), i gluvlji od Umerijusa, zvonara crkve Svetog Daždevnjaka koji je jednom prilikom slučajno zadremao ispod počasnih topova.”
“Gospodaru, ja pažljivo….”
“ONDA MI RECI ŠTA JE OVO!!!”
Izrod I povuče zavese koje su prekrivale čitav jedan zid palate i otkri veličanstven pogled na severozapadno nebo i horizont kroz stakleni framovnik. 
“Uh, ništa bitno gospodaru, to je samo… jedna manja stelarna anomalija.”
“Manja stelarana anomalija? Ako me pamćenje starohaldejskog ne vara, ovde jasno piše: Pratite zvezdu sa istoka. On dolazi.”
“Uh, da, pa to je česta pojava kada dođe do konjukcije Siternijusa i Japinaura, kada Žuto i Crveno Sunce odv…”
“Gargalone, još jedna reč sa tvojih poganih usana može od tebe načiniti jeftino stajsko đubrivo, a od tvoje porodice proteinima bogatu hranu za moje lovačke pse. Da li ti je to jasno?”
Gargalon je ćutao. Njegove usne bile su stisnute i beskrvne.
“Pitam: DA LI TI JE JASNO?” ŠTA JE SA TOBOM? Jesi li naprasno omutaveo?”
“Ali Gospodaru!” – prasnu iz zacrvenelog i unezverenog sluge – “rekli ste ako progovorim još jednu reč da ćete…”
“Oh, Gospode Bože.” – Izrod I teatralno klonu na svoj presto – “Samo jedno tražim od tebe. Ispričaj mi kakvo je to proročanstvo o dolasku novog pravednog kralja Jordaneje, pa da mogu lepo da te udavim u ključalom ulju i ostatke svojih dana provedem u spokoju i veselju.“
“Pa gospodaru… Postoji jedno staro predanje među ovim zaostalim narodom nad kojim vladate, glupa slepa vera zaista, da će se pojaviti Spasioc, neka osoba koja je poreklom kraljevskog roda i koja će ih izbaviti od strane tiranije i vratiti stari sjaj njihovoj potisnutoj veri. Rođenje tog Spasioca, tog Mesije, poznaće se po neobičnim nebeskim prilikama.” – ovu zadnju rečenicu izgovori obazrivo.
“A zašto ja za ovo čujem TEK SADA?”
“Gospodaru to je samo obična narodna priča, maštarija, uobrazilja…”
“Maštarija ili ne, ako narod veruje u nju, onda je spreman da poveruje i prvom nesmotrenom slavoljupcu koji se proglasi za tog i takvog… Mesiju? Spasioca, Izbavitelja, kako god. A kada se pojavi neko, neka usijana bezobrazna glava koja će uspeti da ubedi sebe i druge kako on zaista jeste Spasioc, onda će narod biti spreman na pobunu. Biće spreman da se nerazumno pobuni protiv sasvim opravdanog običaja da svom namesniku daje 9/10 svojih prinosa, i da svoje žene i kćeri šalje u namesnikov harem. Zbilja, to je jedna stvar koju ne smemo dopustiti”.
“A kako to mislite da izvedete gospodaru?”
“Stvarno, od tebe nema baš nikakve koristi, zar ne? Kad te je majka rodila bolje da te je dala mesaru da od tebe napravi kobasice. TO bi trebao da bude tvoj zadatak. Ali ne, ne smem da ovakvu osetljivu stvar prepustim tvojim nesposobnim rukama. Previše je toga na ulogu. Ali imam plan.”
“Da, gospodaru?”
“Ako ove neobične “nebeske prilike” za koje ti kažeš da su tek “manja stelarna anomalija” zaista ukazuju na rođenje čudesnog deteta onda sve što trebamo da uradimo jeste da…”
“Zaklonimo nebo od običnih ljudi?”
“Gargalone… ti baš zaista ne ceniš sopstveni život?”
“Izvinite gospodaru”.
“Dakle, sve što trebamo da uradimo jeste da pronađemo to dete i “sklonimo ga” na neko neodređeno vreme. Što duže to bolje, štaviše, mislim da pojam “trajno” zadovoljava sve uslove.”
“Ali Gospodaru… kako ćemo znati koje dete je “ono”. Ono pravo?”
“Budalo. Nema onog pravog. Sva su prava. Sva rođena pod ovim znakom.”
“Gospodaru… ne mislite valjda…” – Gargalonove usne zadrhtaše.
“Da, mislim! Pozovi Hašimiše.”

(1) Skrošer je ulična varijanta popularnog sporta gađanja viljuškama. Cilj igre nikada nije utvrđen.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *