U jednom manjem norveškom mestu blizu granice sa Danskom nestala je jedna desetogodišnja devojčica, po imenu Ida. Ona je bistra za svoje godine i otvorena prema ljudima. Pored toga je veoma lepa, izaziva zavist kod drugih devojčica a kod odraslih ljudi divljenje i naklonost. Možda i nešto drugo, snažnije i opasnije?

Radnju koja se bavi otkrivanjem devojčicine sudbine, pratimo kroz oči njene majke klonule u očaj i poricanje, iskusnog inspektora Sejera i mnogih drugih iz Idinog bližeg okruženja, uključujući Idinu tetku i njeno dvoje dece, mlađu Mirion i osamnaestogodišnjeg Timea.

Iako u knjizi ima dovoljno dešavanja kao što je i tempo taman takav da vam bez problema drži pažnju, glavna prednost romana je u vrlo minucioznom opisivanju i razjašnjavanju finih i tananih odnosa koji vladaju među likovima, kao i u opisu unutrašnjih stanja i emotivnih preobražaja koji se dešavaju u ljudima.

Ovo nije krimi roman koji insistira i zasniva se na vratolomnoj jurnjavi za zločincima već upravo suprotno, kroz postepene i nijansirane duševne prelaze likova vodi i preobražava i nas same kao čitaoce i saživljenike tragedije koja je pokretač radnje.
Ovo sa druge strane nije ni psihološki krimi-triler. Uzbuđenje i jeza koja se kod čitaoca javlja ne nastaje usled poniranja u mračna stanja ljudske psihe, kao što je to na primer slučaj kod Džilijen Flin. Ne, u crnoj sekundi opisuju se sasvim obični ljudi koji iz normalnosti i svakodnevice svog života iskliznu u jednom sudbinskim času, crnoj sekundi koja meša sudbine likove i određuje njihov dalji život (ili smrt).

Daleko od toga međutim da su sudbine likova totalno nasumično i nepredvidivo ustrojene, bez ikakvog smisla i značenja. Prethodne životne odluke, bilo one krupne poput odabira onog sa kim se družite i provodite vreme, ili sitne kao što je ona da li ćete u trenutku skinuti pogled sa druma da zapalite cigaretu, uticaće u svom zbiru na to da vam se uopšte i desi crna sekunda, predodrediće likove da se nađu baš na onom mestu i u ono vreme gde će život jedne nevine devojčice biti brutalno okončan.

Veliki naglasak na karaktere i njihova razmišljanja umesto na samu radnju i dinamiku odličan je primer ideje da upravo snažni i nesvakidašnji likovi stvaraju zanimljivu radnju, a ne obrnuto. Događaji, pogotovo oni sudbinski se prosto ne dešavaju tek tako, iznebuha, već su složena rezultanta svih onih malih odluka i ponašanja koje donosimo svakodnevno. 
Ono što je meni takođe veoma prijalo je lik inspektora neopterećenog šablonskom ličnom istorijom punom nesreće i neuspeha, alkohola i mačo sranja (da izvinu deca). Inspektor Sejer je običan čovek sa običnim životom i običnim potrebama koga krasi pronicljivi i metodičan detektivski um. On se pored toga u istraživanju zločina dosta oslanja na svoje prethodno iskustvo intuiciju ali i statistiku, što su upravo pravi alati i tehnike koje koriste istražitelji iz stvarnog života, a ne futurističko oružje, vozila i nabildovani mišići.

Ova knjiga je savršen izbor za sve ljubitelje krimi romana koji su se pak zasitili brutalnosti, krvi i ljudske opačine. Iako je centralni motiv Crnih sekundi nestanak a zatim i smrt jedne devojčice na pragu puberteta, osim ovog čina gotovo i da nema nasilja i agresije, pa nećete morati da se plašite trauma i teških emocija.

Jedan od zanimljivih sporednih motiva koje ovaj nadasve inteligentni i promišljeni roman opisuje jeste život osoba sa psihičkim poremećajima, njihova izolacija od društva i očajnički pokušaji da se u takvom društvu ipak snađu i uklope. U ovom slučaju se opisuje nekakav zagonetni oblik težeg autizma, sa nesposobnošću govora i jasnijeg razmišljanja.
Vredni pomena su i klasični pa i pored toga nedovoljno objašnjeni i razumljivi porodični odnosi, odnos majke i ćerke, roditelja i buntovnog sina na pragu osamostaljenja koje autor opisuje u svoj svojoj komplikovanosti.

Karin Fosum se ovim romanom prikazuje kao još jedan sjajni pisac krimića iz Skandinavije, čija je „škola“ trilera i krimi romana sada već svetski poznata. Ona svoju nišu i autentičnost izgrađuje u žanru „mirnijih“ krimi romana koji su i pored toga daleko od „vanilla“ i banalnih petparačkih krimića koji se štancaju bez broja i kraja. Biće mi veliko zadovoljstvo da kvalitet ovog autora proverim i nekim drugim njenim romanom.