Tragična drama o životu ljudi u Sibiru tokom Hladnog rata i užasa sovjetskog komunizma. Pisac mašta o Francuskoj kao obećanoj zemlji. Kada on konačno nakon pada Berlinskog zida ode u svoju „zemlju iz mašte“ shvatiće da je Zapad sasvim drugačiji od onog kako ga je zamišljao…

“Jezik, ta tajanstvena materija nevidljiva a sveprisutna, koja je svojom zvučnom suštinom dopirala do najskrivenijeg kutka toga sveta što smo ga upravo sada upoznavali. Taj jezik koji je oblikovao ljude, vajao predmete, žuborio u stihovima, urlao na ulicama prepunim naroda, mamio osmeh mlade carice koja je došla sa kraja sveta… A posebno je u tome budio damare poput onog drvenog kalema već obraslog listovima i laticama cvetova, koji u sebi nosi plod jedne civilizacije. Da, taj kalem – francuski jezik.”

“Bilo je to još jedno otkriće: već dugo sam mislio na žensko telo, na tela žena. Sve druge misli su bile dopunske, uzgrene, iz ove izvedene. Da, postalo mi je jasno da biti muškarac znači neprekidno misliti na žene, da je muškarac samo sanjar o ženama! I ja sam postajao to…”

“Kakva kosmička glupost, nestanak neke lepe žene! Nestanak bez povratka. Potpun zaborav. Bez senke. Bez odraza. Bez prava na žalbu…”

“Prevodilac proze je piščev rob, a prevodilac poezije mu je suparnik.”