Nik Hornbi je engleski pisac, esejista i scenarista koji živi i radi u Londonu. U njegovoj biografiji navodi se da je jedan od istaknutijih književnih stvaralaca tzv. Novog britanskog talasa pop-književne scene ili “brit-lit” talasa. Nik je radio kao nastavnik engleskog jezika sve do trenutka da je izdat njegov prvi roman “Stadionska groznica” o tada (verujemo i sada) veoma popularnoj temi fenomena navijanja i navijača. Hornbi je i sam veliki fan Arsenala pa je poveća količina autobiografskog našlo svoje mesto u pisanju, što je publika umela da prepozna. I sami znamo da su britanski navijači nekada slovili za najvatrenije i najveće vandale. Ta situacija se vremenom izmenila zbog brojnih zakona koje je Britanija morala da donese u borbi protiv huliganstva. Te neke poslednje dane old school navijanja u Engleskoj opisao je Nik u svom prvom romanu, i to sve kroz oči (ne sasvim) tipičnog navijača, zavisnika od adrenalina i fudbalske groznice.
U prvom i kasnijim romanima Hornbi se kao pisac izdvojio od konkurencije po svojoj inteligenciji, duhovitom stilu, ironiji i glavnim likovima – svakidašnjim ljudima koji su veoma bliski čitaocu.Drugi Nikov roman, High Fidelity izlazi 1995. Godine i postaje instantni hit. U njemu Hornbi obrađuje svoje dve najveće strasti, posle fudbala naravno – a to su žene i muzika. U romanu High Fidelity glavni lik je Rob, ljubitelj popularne muzike 50-80-ih i vlasnik ne toliko uspešne prodavnice gramofonskih ploča. Ne samo da mu loše ide na poslovnom planu već ga je i njegova devojka Lora prevarila sa komšijom iz zgrade, što je deluje devastirajuće na Robovu psihu i želju da nastavi sa životom. Istovremeno, oseća i neko perverzno olakšanje. Lora, njegova Lora nije bila toliki ljubitelj muzike, one muzike koju Rob smatra dobrom. Da li je uopšte i mogao da provede život sa nekim ko ne sluša kvalitetnu muziku?
U čemu će Rob naći smisao svog života nakon svoje srednježivotne krize otkrićemo u ovom romanu. Rob izlazi iz svoje dobro učaurene ljušture i pokuša da prigrli i shvati svet oko sebe. Ponekad u tome uspeva, ponekad i ne. High Fidelity je jedan sasvim opuštajući roman o odrastanju, o “kobnim tridesetim”, onim godinama kada mladi čovek mora doneti bitne životne odluke. Verujem da je “appeal-u” romana u mom slučaju doprinelo to što sam ga čitao upravo u svojim kasnim dvadesetim, još pre nekih 15-ak godina, kada sam upravo ulazio u to sudbonosno doba.
Kako Nik piše? Kao što Bitlsi ili Oejzis pevaju, kao što izgledaju romantične komedije sa početka devedesetih. Ne čudi stoga što je ovaj njegov roman pretočen i u oblik za filmsko platno i to u 2000-te godine u režiji Stivena Frirsa sa Džonom Kjuzakom i Ketrin Zitom Džouns u glavnim ulogama.
Nakon High Fidelitija usledili su podjednako uspešni romanu, prepuni duha i emocije, kao što su Sve o dečaku, 31 pesma, Dug put do dna, Šalu na stranu.
Odlomci i citati iz romana High Fidelity:Kako god bilo, evo kako nije pametno planirati karijeru: a) raskinuti sa devojkom; b) napustiti koledž; c) zaposliti se u prodavnici ploča; d)ostati u prodavnici ploča čitavog života.
Zadovoljan sam što sam muškarac, mislim, ali ponekad nisam što sam sam TO, muškarac, krajem 20-tog veka. Ponekad bih se radije menjao sa svojim ocem. On nikad nije morao da vodi računa o pružanju zadovoljstva zato što nikad nije ni znao da postoji bilo kakvo zadovoljstvo koje treba da pruži; nikad nije morao da se sekira na temu kako je rangiran među sto “naj” ljubavnika moje majke, zato što je bio prvi i poslednji na listi.
Obično sam na svoj rođendan dobro raspoložen, ali se danas tim povodom ne osećam naročito dobro. Rođendane bi valjalo privremeno ukinuti u ovakvim vremenima; trebalo bi uvesti zakon, ljudski, ako ne i prirodni, prema kome je starenje dopušteno jedino kada je sve u najboljem redu. Zašto bih sada napunio trideset šest godina?
Ne znam. Baš nije prikladno.Sine, nemoj da se žališ. U moje vreme dobro tucanje nije ni bilo izmišljeno, tako da se i pored čišćenja klozeta i vegetarijanskih recepata i dalje znatno bolje provodiš nego što je nama ikad bilo dopušteno.