Bog Vremena: Hej?! Šta je sa vama? Kog đav… Zašto sam vezan?
Boginja Prirode: Društvo… izgleda da dolazi k sebi.
Bog Sunca: Hajde pokvareni nitkove, kreći. Samo hodaj pravo.
Bog Vremena: Šta se dešava?! Hej… Nemoj da se guraš! Heej! Neka mi neko objasni šta se dešava? I zašto hodamo? Mi smo Bogovi, možemo da letimo, da se materijalizujemo, teleportujemo i ostalo.
Bog Podzemlja: Okej, samo se opusti. Trenutno si u šoku…
Bog Vremena: Možeš da se kladiš u svoju podzemnu zadnjicu da sam u…
Bog Sunca: Hodamo jer je malo ostalo do Pećina. Kazna se mora izvršiti svečano i dostojanstveno.
Bog Vremena: Kazna?! (Gleda u lance na antropomorfnim rukama i nogama i lagano shvata da bi “kazna” i njegov status zarobljenika mogli imati određenu povezanost).
Bog Vremena: Ne bi se usudili! Vi… vi… Šta sam vam uradio, prokletnici! Šta sam to jebeno uradio pa me kažnjavate? I ko vam je dao za pra…
Bog Rata: Tišina! Zločin i presuda biće izrečeni na svečanom mestu. (Bog Rata, dežmekasti gorostas sa šlemom i rumenilom jednog notornog pijanca, pogledao je upitno u Boga Sunca. Ovaj mu je na to klimnuo sa odobravanjem).
Bog Podzemlja: Dobro narode, ipak je on jedan od nas. Hajde da volju Saveta Bogova sprovedemo uz što manju dozu ponižavanja.
Bog Sunca: Sa što manje ponižavanja?! (Iznenada je zažario, a boja lica mu se rapidno menjala od svetlo ružičaste, preko vrele crvene, do usijano plave). Kakvo poniženje sam ja morao da trpim kada sam saznao… Nemoj da mi pričaš o poniženju! Zaboravljaš ko je prestupnik ovde i vaše prijateljstvo neće me sprečiti da…
Bog Podzemlja: Hej, hej… Znam šta je uradio. To nije bilo… lepo. Samo kažem da završimo brzo i dostojanstveno sa time. To je sve.
Bog Rata: U pravu je šefe… mislim, ko još pešači po ovoj vrućini. Ubiše me ove proklete sandale.
Bog Vremena (zveckajući lancima): Šefe? Zove te “šefe”? Sad vidim šta se ovde dešava! Nećete me prevariti!
Boginja Prirode: Momciiii… Gubimo onu nit dostojanstva i svečanosti o kojoj smo pričali. Sećate se? Mi smo ipak Bogovi.
Bog Vremena: Ućuti, debela kravo! Ne vidim lance na tvojim nogama!
Boginja Prirode (uvređeno): JUUUU! KAKAV BEZOBRAZLUK, KAKAV…
Bog Podzemlja: Hej, hej narode…
Bog Sunca: Razvratniče! Nitkove! Platićeš za sve što si uradio, šmrc…
Bog Rata: U redu je šefe…
Bog Podzemlja: Hej narodeeeeee…
Bog Vremena: … vučete kao običnu životinju, još gore kao nekog običnog čoveka!
Bog Sunca: … moja lepa Sesilija… zašto? šmrc…
Bog Podzemlja: NARODEEEE!
(U trenutku se svi glasovi prekidaju i svi pogledi okreću ka njemu).
Bog Podzemlja: Uh? ovaj… stigli smo.
Pred neobičnom povorkom uzvišenih bića ukazaše se Zmajeve pećine isklesane u Vatrenoj planini, i čak je i Bogovima njen prizor delovao zastrašujuće.
Bog Vremena (šapatom): Ali zašto ih zovete Zmajevim pećinama? Ne vidim nijednog zmaja ovde.
Bog Sunca (zagrlivši Boga Vremena): Pa vidiš, to je tek moj prvobitni dizajn. Vidiš ovu širinu, ove dimenzije… (pokazuje ponosno)… kada nađemo odgovarajuću vrstu naselićemo ih ovde, i onda… Hej, ja ne pričam sa tobom! Razvratniče!
Bog Vremena: Kako želiš matori, kako želiš (nastavlja da veselo zvižduće u mraku).
Boginja Prirode: Narode… to je to. Svečana sala.
Bog Vremena: Zar? Meni deluje kao obična pećina.
Bog Rata: Ućuti.
Bog vremena: … ućuti… ućuti… (imitirajući Boga Rata, kreveljeći se pritom kao blago retardirani čovek)
Bog Rata izvlači mač iz korica ali ga Bog Podzemlja zaustavlja.
Bog Podzemlja: Hej, hej… pazi gde mašeš time! Mi smo ovde po nalogu Saveta, seti se.
Bog Rata: Onda mu je bolje da prestane sa glupiranjem, inače…
Boginja Prirode: Hrrrhrtr (čisteći grlo) Da počnemo. Molim vas, kao predsedavajuća ovog Prekog suda, da zauzmete svoja mesta. Optuženi tamo, svedok ovde, branilac kod klijenta i egzekutor ovamo.
Bog Vremena: Egzekutor?! Hej! Još uvek nisam optužen…
Boginja Prirode: Tišina! Govorim u ime Saveta Bogova, najužeg skupa Presvetih koji vladaju svim stvarima, bićima i pojavama na Zemlji. Molim da optuženi ustane.
Bog Vremena: Ali ja već stojim!
Boginja Prirode: Tišina! Tišina! Sada ću pročitati optužnicu: Bog Vremena, jedan od dvanaest Najuzvišenijih sila koje vladaju svetom, međ ljudima poznat kao Kronos, Veliki Časovničar, Tok sudbine, Vremenska reka, Gospodar doba, Kalipotokatecekutl, Kralj nužnosti, Potentni vladar eona…
Bog Vremena: Da, to mi je omiljeno. Potentni… (smešeći se gleda ka Bogu Sunca)
Bog Sunca: Ti! Ti nitkove!
Boginja Prirode: Tišina! Dakle, da skratimo. Bog Vremena, ovde prisutni, optužen je za:
teleportovanje u pijanom stanju – dvanaest prijava;
remećenje nebeskog reda i mira – tri puta;
izazivanje tuče i učestvovanje u fizičkom obračunu sa polubogovima i herojima…
Bog Vremena: To je bila samoodbrana. Ona pičkica Tezej…
Boginja Prirode: Tišina! Tišina! (nabraja dalje)
…skrnavljenje svetih predmeta u nebeskim odajama;
jednostrani prekid sa programom “odvikavanja zavisnosti od ambrozije”;
izazivanje rasne i verske netolerancije nazvavši Boga Anubisa “Ogavnim lešinarom” i “Prokletom spodobom”;
i ono najbitnije:
ZAVOĐENJE I KLISTIRANJE BOGINJE ČEDNOSTI, LEPE SESILIJE, INAČE PRAVNO PRIZNATE SUPRUGE UGLEDNOG BOGA SUNCA, OVDE PRISUTNOG.
Bog Sunca (piskavim glasom): Platićeš mi! (sa pesnicom u vazduhu) Platićeš za sve! Šmrc, šmrc…
Boginja Prirode: Zbog povratničkog karaktera i ozbiljnosti navedenih zločina, Savet Bogova odlučio je da primerena kazna bude:
(Svečana tišina)
ODUZIMANJE VREMENSKE MAŠINE A SAMIM TIM I MOĆI KONTROLISANJA VREMENA I ZATOČENIŠTVO U PODZEMNOM SVETU, ZA ŠTA ĆE SE POSTARATI BOG PODZEMLJA.
(Glasni uzdasi)
Bog Vremena: Ha! Poserem se na vašu odluku. Nikada vam neću dati Vremensku mašinu. Nikada! To mi je jedino ostalo od majke, Bog da joj dušu prosti.
Boginja Prirode: AKO Bog Vremena, optuženi i ovde prisutni, odbija da dobrovoljno preda vremensku mašinu Savetu Bogova, njegove muške karakteristike biće uklonjene a on će postati Bog evnuha. Arese!
Bog Rata: Sa zadovoljstvom presvetla (cereći se podlo vadi iz vreće ogromne makaze za potkresivanje drveća).
Bog Vremena: Hej, hej, hej… Polako sa tim prijatelju. Dogovorićemo se, ljudi smo, ovaj Bogovi smo, samo polako. Pazi gde mašeš sa tim oštrim zlokobnim predmetima. Možeš nekoga da povrediš, znaš.
Bog Rata: Da, baš mi je to namera.
Bog Vremena: Okej, okej… (znojeći se)… daću vam prokletu mašinu. Ionako ne radi, đavolja šklopocija.
Boginja Prirode: Dobro, po nalogu Saveta… ŠTA? Ne radi? Jesi li siguran?
Bog Vremena: Zaboga ženska glavo! Pa razmisli! Da li se vreme ikad menja? Ne staje, ne vraća se nazad, jednostavno… ide.
Boginja Prirode: Ovo su uznemiravajuće vesti (više za sebe). Boginja Lepote se baš ponadala da će barem još jednom uspeti da uđe u svoju haljinu sa mature… a Bog iskustva i zrelosti je tako žarko želeo da se podseti kako je to žvakati sopstvenim zubima… da, zaista uznemiravajuće…
Bog Vremena: Ha! Mislili ste da ćete ponovo izvući neku korist od mene! Već vekovima Savet Bogova kuje zaveru da oduzme moć nižih bogova. A ti… (okreće se ka Bogu Sunca) Mene kriviš za neverstvo svoje žene? Ali pogodi ko je “čednu i nevinu” Sesiliju doveo u moju postelju….
(U tom trenutku Boginja Prirode, u obličju matrone sa bičem, nervozno pokazuje znak Bogu Rata da gurne optuženog Boga Vremena preko ivice i prekine njegovu opasnu priču. Ali to ugleda Bog Podzemlja i nastaje koškanje u kojem učestvuju svi Bogovi, gurajući se i podvriskujući. U tom metežu Bogu Vremena iz odore ispada Vremenska mašina i na užas svih prisutnih pada preko ivice).
Bog Vremena: O-ho… Drugari… ne bih da budem pesimista, ali mislim da smo najeba…
To je bilo zadnje što je uspeo da izgovori. Vremenska mašina, u obliku čudne kombinacije trombona, starinskog zidnog časovnika i ploter mašine, udara u izbočinu na steni, njen mehanizam iznenada počinje da radi. Bogovi nestaju, vraćeni u neposrednu prošlost, baš pre nego što je Kronos ugledao Sesiliju i zaljubio u njen divni par… ukrasa za kosu. Padajući u beskonačnu provaliju. vremenska mašina udara još mnogo puta o stenje, menjajući tok vremena. Upravo u tom haosu vremenskog toka počinje naša priča.