Одломак из рецензије романа „Хроми вук“
…
„У јарко осликаним ликовима, који насупрот тами која их
окружује напросто бљеште, скрива се сва динамика радње.
Било да се вежете за младог маркантног свештеника
Богдана, који испод мантије носи бодеж, храбро срце и
врело тело, госпођу Верицу, чија тајанственост и харизма
заносе свако мушко које јој се приближи или део породице
који ју је одбацио, оличен у деци из другог брака Веричиног оца, традиционално лукавих и изопачених Латина, сваки од њих оставиће јак утисак.
Уметнуте епизоде прожете ретроспекцијом успоравају
радњу и носе објашњење за сваку замућену слику. У њима
се откривају детаљи из прошлости који разоткривају сваки
карактер, сваку тајну, сваки трен из садашњости и ниједан
детаљ није написан случајно, већ само чврсто склопљени
дају целину савршеног смисла.“
…