Džejms Elroj je američki pisac noir krimi romana čija je ličnost zanimljiva koliko i život likova iz njegovih knjiga. Kako i ne bi kada je tragedija koju je zadesila njegovu porodicu oblikovala čitav njegov život i stvaralaštvo, posluživši kao inspiracija za bukvalno svaki njegov roman, od prvog do poslednjeg, u nešto manjoj ili većoj meri.

U pitanju je ubistvo njegove majke Džin, Džinive Hiliker Elroj, koje se odigralo na mračnim ulicama El Montea, tek jednog od smutljivih gradića na periferiji Los Anđelesa, tamo gde je miks rasnih i društvenih klasa, postratovske seksualne slobode i propadanje institucije porodice rađao eksplozivne smeše. Ubistvo se odigralo 1958. godine, kada je dečak Džejms (njegovo pravo ime je bilo Liroj) imao tek deset godina. Ubica nikada nije otkriven. Glavnog osumnjičenog su prosto nazvali „Crnomanjasti“ jer je po opisima svedoka imao nešto tamniju kožu (Grk ili Italijan?)

Njegovi roditelji su u to vreme već bili razvedeni, on je više voleo oca. Otac je za majku pričao da je kurva i pijandura. Da je laka ženska koja bekstvo u mali gradić koristi za kurvanje. Time je punio glavu detetu. Džejms retrospektivno o tom strašnom događaju čiji će se razorni uticaj na njegov život u punom  opsegu otkriti tek kasnije govori ovako: Mrzeo sam je. Mrzeo sam El Monte. Neki nepoznati ubica mi je upravo kupio nov i prelep život.“ Džejms je rastao uz ovu tragediju i svog jedinog preostalog oca, neradnika, alkoholičara i ženskaroša, stvarajući vremenom sve snažniju i snažniju opsesiju prema brutalnim ubistvima, krimi pričama i crvenokosim ženama (kakva je bila njegova majka).

 Nažalost, njegov novi život nije postao prelep, kako se dečak Džejms nadao. Od ove opsesije Džejms je vremenom razvio čitav niz odbrambenih mehanizama, psihičkih smetnji i ekscentričnih ponašanja koja su ga sa jedne strane gurala sve dalje od normalnog i pristojnog društva, škole i institucija, a sa druge sve bliže i snažnije u stisak droge, alkohola i krimogenog ponašanja. Upravo se o ovome radi u drugom delu ove veoma zahtevne i obimne knjige, a sam autor na veoma otvoren i eksplicitan način govori o svom haotičnom odrastanju, mržnji prema roditeljima i bekstvu od stvarnosti i obaveza. To je poput nekog rituala činio kombinujući iscrpljujuće iščitavanje najrazličitije krimi literature (uglavnom prizemnih petparačkih priča) i odavanje svim vrstama opijata. 

Ovaj deo knjige je meni lično najzanimljiviji ali istovremeno i najmučniji za čitanje jer se iz vrlo lične perspektive i prvog lica upoznajemo sa postepenim uništavanjem jednog mladog čoveka i života, a sve zbog traume koja ga je sa jedne strane privlačila i uzbuđivala (u velikoj meri na seksualan način) a sa druge vodila u ludilo, samoobezvređivanje i povređivanje. 

Vidimo dakle da ovaj krajnje neobičan i nekonvencionalan „roman“ (zapravo lična ispovest i suvoparna hronologija  jedne policijske istrage u jednom) ima nekoliko vrlo odvojenih i samobitnih delova. U prvom delu nas pisac upoznaje sa svim bitnim činjenicama vezano za ubistvo crvenokose Džin Elroj i prvu istragu ovog zločina po redu koja je vršena krajem 50-ih godina, gde autor gotovo prepisuje čitave listove obdukcionih nalaza, policijskih izveštaja, nezvaničnih prepiski i ličnih impresija vodećih detektiva. Iako je ovo vrlo suvoparno i činjenično štivo bez ikakvog ulepšavanja i stilskog doterivanja iznenađujuće je kako ono održava pažnju čitalaca i ne daje mu da prekine čitanje.

 Ja sam lično gutao sve te ogromne količine datuma, ličnih imena i prezimena, detalja, utisaka i iskaza svedoka, trudeći se da zapamtim svaku sitnicu kako bi u narednim redovima otkrio baš onaj trag koji autora, sina žrtve, a zajedno sa njim i sve nas, vodi do ubice.

Drugi deo romana sam već opisao i on se bavi odrastanjem samog autora, njegovo čudno zanimanje za sve bitnije nerešene i rešene krimi slučajeve u bližoj istoriji L.A., kao i za neke desničarske i nacističke ideje u trenutku kada pohađa srednju školu gde 90% učenika čine deca Jevreja?! Naravno, mladog Liroja iliti Džejmsa Elroja izbacuju iz ove škole, kao što ga izbacuju i iz vojske u koju se sam prijavio da bi zatim otkrivši svoju ličnu slabost karaktera i volje, lažirao ludilo i psihičku nepodobnost, vraćajući se tako na prljavi asfalt Los Anđelesa, bez para, ikakvih ambicija ili veština za život.

Jedino u čemu mladi Džejms istrajava jeste čitanje. Čitanje krimi literature i izveštaja o stvarnim ubistvima, preživljavajući i proživljavajući ubistvo svoje majke svake noći u košmarima. Tako se upoznaje i sa drugim uzbuđujućim ženskim likovima koji postaju njegova nova opsesija i surogat za opsesiju majkom. Džejms se upoznaje sa slučajem Crne Dalije, brutalnim silovanjem i ubistvom mlade devojke Elizabet Šort, o kojoj će znatno kasnije napisati svoj čuveni roman koji proslavljuje kako njega kao autora tako i ovaj slučaj i ubijenu devojku.

Treći deo knjige bavi se ponovnim otvaranjem nerešenog slučaja ubistva Džin Elroj koje inicira sam autor, a njen sin, Džejms. Godine 1994. Džejms Elroj se udružuje sa Bilom Stonerom, iskusnim i posvećenim policijskim inspektorom, kako bi zajedno, iz novih uglova i primenom novih metodologija pokušali ako ne da reše zločin onda barem da iskopaju nove dokaze i osumnjičene. Gomilaju se novi obdukcijski nalazi, nova imena, novi strašni, jezivi i srceparajući detalji iz svakodnevice Los Anđelesa i El Montea… 

Kako se sedamdesetih godina Džejms upetljava u slučaj Crne Dalije tako se devedesetih, kada se dešava druga istraga, upetljava u nove perverzne i bizarne slučajeve ubistva. Jedno od njih je ubistvo iz „Koton kluba“, drugo je silovanje i ubistvo mlade devojke koje su izvršili sin i otac Beket. Osim toga, otkrivaju čudo! Izgleda da je slučaj Džin Elroj otpočetka imao svog dvojnika (dvojnicu)! Naime, neko je nakon samo sedam meseci od ubistva Džin, silovao i zadavio izvesnu Bobi Long, takođe iz El Montea… Ovo takođe stvara tone i tone tragova, svedoka i osumnjičenih, ali od ubice (više njih?) ni traga. To postaje prilično deprimirajuće.

Na kraju Džejms je prinuđen u očajanju i nedostatku ideja da istraži i raniji život svoje majke, onaj pre udaje za oca, pre preseljenja u El Monte… Tako saznaje da je njegova majka od detinjstva bila misteriozna i zatvorena devojka, čijoj su se lepoti divili i zavidili joj. Džejms otkriva da je Džin imala i jedan abortus kao i propali brak pre onog sa njegovim ocem. Upoznaje Tanel siti, malo mesto u Viskonsinu gde je Džin odrasla. Da li se ubica možda krije u ovoj zaboravljenoj prošlosti crvenokose devojke? 

Na svačiju žalost, i na žalost samog autora, identitet ubice Džin Elroj ostala je tajna zanavek. Ovo je ujedno i najveći „nedostatak“ romana. Fali razrešenje, fali motiv i smisao, pa da sve te gomile svedoka i iskaza dobiju neko svoje značenje. Autor je međutim ostao veran stvarnosti. A stvarnost je često takva, brutalna i besmislena. Za one koji su do samog kraja čekali da otkriju ubicu, tog misterioznog „crnomanjastog“, ovaj roman će svakako predstavljati suštinsko razočaranje. 

Sa druge strane, za sve one koji više cene kontekst,  tragiku i razvoj likova od same zaokružene radnje, ovo će biti prava poslastica. Ja sam lično osetio i jedno i drugo, razočaranje i oduševljenje. Bilo je ovo zaista dugo i neobično putovanje. Džejms Elroj uspeo je, koristeći a mnogi bi rekli i zloupotrebljavajući sopstvenu tragediju, da napiše veliki američki roman. Onaj koji toliko iscrpno i iz toliko uglova priča istu priču da se više nema šta dodati. Niti jedno slovce. Osim ono, ko je ubica.

Meni je ova knjiga bila otkrovenje iz nekoliko razloga. Prvo, ovo nije nova knjiga. Ona je napisana još 1996, ali je verovatno tek sad prevedena pa je postala ponovo aktuelna i čitana na našem tržištu.

Drugo, Džejms Elroj kao autor mi je već bio poznat iako to nisam shvatao. Upravo on je napisao roman Poverljivo iz LA-a, onaj po kojem je snimljen maestralni noir krimi film.

Treće, pokazao mi je da struktura romana nipošto ne mora biti konvencionalna i monolitna, već da ponekad može biti sastavljena iz međusobno prilično različitih delova i celina.

Četvrto, sam život najbolja je inspiracija za krimi romane. Likovi Mojih mračnih mesta su upravo tako živi i uverljivi jer su preuzimani direktno iz policijskih registara i telefonskih imenika.

Jedno je zasigurno, dugo ću pamtiti ovaj roman i lik crvenokose Džin Elroj.

Konačna ocena: 9 / 10