Započinjemo sa novom temom na stranici, a to su autorske recencije odnosno kritike pročitanih romana. Uživajte!… (za početak jedan nesvakidašnji horor roman) – HEX – Tomas Olde Hevelt

“Virisak je jedini odgovor odojčeta na okrutnu halucinaciju rođenja”. Vrisak je zaista jedini odgovor na čitanje ove punokrvne originalne horor kreacije!

Holandski pisac Olde Hevelt se, po svojim rečima, bavi pisanjem horor priča i romana još od tinejdžerskih dana. Ne čudi stoga što je HEX, njegov najprodavanije i najuspešnije hit delo strave i užasa tehnički gotovo savršeno u ovom žanru koji zahteva veoma pažljivo planiranje i egzekuciju ideja kako bi ostvarilo ono što mu je glavni cilj i namena – da utera strah u kosti čitaocima i natera ih da, barem za trenutak, zažale što su uopšte uzeli u ruke tako strašno remek delo pisane reči. Sve te izazvane i indukovane noćne more i usađene traume… 🙂

Da li je međutim izazivanje straha i jeze glavni cilj horor žanra? Ili pravi kvalitetni roman, pa bio on i iz ove fele, ipak ima univerzalniju humanističku i oplemenjujuću svrhu, baš kao i svaka druga vrhunska književnost ili umetnost u opštem smislu? Vratićemo se na ovo pitanje kasnije.

“Heks” i pored očekivano dobre ideje počinje prilično nepovezano i nezanimljivo. “Amerikanizam” čitave teme deluje sasvim bljutavo a količina klišea na samom startu tera me gotovo da knjigu ostavim i prekinem sa čitanjem. Ne dešava mi se često, ali uradiću i to ako procenim da je čitanje knjige gubljenje vremena, štaviše, gubljenje živaca.

Sva sreća što nisam 🙂 Radnja se nakon, sada vidim namerno sterotipiziranog uvoda, brzo razvija u nešto sasvim neočekivano i nesvakidašnje. Woooow! Ma odakle ovom čoveku ovako lude misli i ideje… Moramo ih otkriti, jer taj koncept diktira čitavu radnju i uostalom nju i sam pisac ne krije –

UŽASNI DUH UBIJENE ŽENE IZ NEKOG RANIJEG VEKA, KOJEG SADA SVI ŽITELJI MALOG AMERIČKOG GRADA VIDE TOKOM ČITAVOG DANA I OD KOJEG PREŽIVLJAVAJU TEROR, NEOBJAŠNJIVOM KLETVOM VEZANI DA DO KRAJA ŽIVOTA PROVEDU SA TAKVIM PROKLETSTVOM.

To bi bilo to. Zamislite taj užas da ostatak svog života (a u gradiću naravno ima i veći broj dece i tinejdžera, neki od njih su upravo glavni likovi romana) provodite u blizini zastrašujućeg raspadajućeg leša koji se može pojaviti i u vašoj kući i to usred noći, dok npr, hranite decu, vodite ljubav sa svojim partnerom, ili se tuširate?

Ovde se svakako odmah javlja i ta komplikacija da prikaza ubijene žene NE SME BITI OTKRIVENA OSTATKU ČOVEČANSTVA, te da su svi žitelji gradića svesni i aktivni saučesnici u zataškivanju prokletstva, veelika komplikacija sa kojom se pisac romana veoma originalno i hrabro nosi, možda ne baš u potpunosti uspešno, ali priznaću mu, odvažno i maštovito.

Što bi i sam pisac rekao, prikaza odnosno leš žene čija su usta i oči zašivene u 17. veku (veku famozne manije protiv vradžbina i navodnog lova na veštice) dejstvuje kao “natprirodna bomba sa vremenskim upaljačem.” Zaista, niko, ni akteri romana, čitaoci pa ni sam pisac ne veruje da takvo jedno nenormalno stanje stvari može biti trajno i opšte prihvaćeno. Bomba, u ovom slučaju, unakažena natprirodna prikaza ljudskog leša, mora eksplodirati i uzeti svoje žrtve! To se i dešava naravno, i to sa kakvim praskom i užasom! To morate pročitati ako imate petlje!

“Čovečanstvo iznova i iznova pokazuje sklonost ka prelaženju zabranjene granice.” Moramo se sa ovim, na žalost, složiti pa ova rečenica autora može služiti i kao jedna od vrhunskih poenti i ideje romana. Granica okrutnosti, nečovečstva i obezhumanjenosti je pređena, i cena mora biti plaćena u krvi. Ali baaaaš ovokoliko krvavo i brutalno, to niko nije mogao očekivati.

Roman “Hex” ulazi u vašu podsvest sa “elegancijom ukrajinskog ratnog broda”, (ponovo reči samog autora). Drugačije rečeno, robusno i brutalno. Radnja romana prvo lagano, zatim sve brže a na kraju strmoglavo brzo razara čula i misli čitaoca do trenutka kada poželite da knjigu spalite, odete u crkvu i pomolite se Bogu da se takve stvari nekim bizarnim kosmičkim poremećajem nikad i nigde, ali nikad i nigde, ne dese i ostvare.

Kako se mogu opisati utisci nakon pročitane knjige u potpunosti? Da sam uplašen – da bio sam, zaista. Da sam zbunjen – totalno. Da ne mogu da prestanem da mislim o užasnoj sudbini likova i lešu koji hoda i kojeg svi mogu da ga vide – nisam mogao, barem nekoliko dana. I pored toga, ostaje utisak da se radnja previše odužila, naročito na poslednjih pedesetak stranica, praktično u samom antiklimaksu, gde više i nije bilo potrebe za tim.

Da se roman naglo završio na 32 strane pre samog kraja bio bi to daleko ubedljiviji i kvalitetniji roman! Komplikovanost posledica i radnji likova u romanu postala je na kraju slamajuće breme, pa nije ni čudo da koncept veštičje vradžbine nije mogao valjano i smisleno da se završi. Da, nažalost, ovo je još jedan od romana koji sam sebe zakopa i uništi preteranim komplikovanjem ideje.

Da li je ovo i poerd toga razočaravajuće i obesmišljeno iskustvo čitanja jednog inače odličnog horor romana? Ne sasvim, ne. Pisac je uspeo na više nivoa da dočara zavodljivu veštičju mitologiju sa svim pratećim elementima (vradžbine, demonske životinje, magični predmeti i pojave, satanski obredi i rituali), likovi su višeslojni i uverljivi, neminovnost tragičnog kraja gotovo je šekspirovska ili neka uzeta iz starogrčke drame… Sve u svemu, vrlo izdvajajuće i karakteristično pisano delo koje će ostaviti dubok utisak na svakog ko uspe da ga pročita i probavi.

Da li će takvih biti mnogo? Izgleda da hoće. Heks je gotovo instantno postao bestseler u Holandiji i šire, preveden je na 26 jezika (između ostalih i na naš srpski, jelte), a u toku su radovi na snimanju igrane TV serije, pa ne sumnjamo da će Hex i svi njegovi bizarni likovi i teme postati još popularniji u godinama pred nama.

I da se vratimo ponovo tome šta bi trebalo biti glavna svrha horora kao, čini mi se još uvek, blago potcenjene grane književnosti? Izrećiću odmah svoje mišljenje – NE TO NE SME BITI prosto i jedino izazivanje strave i užasa. Svrha mora biti opštija, ona koja vodi nekom uzdižućem kolektivnom stanju svesti čitaoca, dakle to može biti stvaranje novog znanja, novih emocija, novih uvida u život. Strah i jeza tu moraju biti samo pomoćni alati da se tako nešto postigne. Roman “Hex” daje neke nove dimenzije i uvide, uvide u to koliko ljudi mogu biti okrutni jedni prema drugima i kakva je sudbina onih koji ne poštuju ljudsko u sebi samima, svojim bližnjima i drugim ljudima, bilo da su oni totalni stranci ili ne.