Istraživanja pokazuju da su pisci dvostruko više skloniji tome da dignu ruku na sebe od opšte populacije. Slična statistika važi i za druge vrste umetnosti. Šta je to što kreativce i ljude okrenute senzibilnom svetu umetnosti tera da načine tako očajan korak? Iako bi svaku statistiku, pa i ovu, trebalo uzeti sa rezervom, ostaje činjenica da je književni svet pretrpeo brojne gubitke zbog toga što autori, shvaćeni ili neshvaćeni geniji, nisu uspevali da pronađu mir i spokoj u svetu u kojem žive.Spomenimo neke od najpoznatijih pisaca koji su se odlučili za samoubistvo kao jedini izlaz iz onog što su smatrali paklom življenja:

Džek London (1876 – 1916) – prvi svetski pisac milioner, Džek je patio od bipolarnog poremećaja, i ova bolest je svakako imala velikog uticaja na njegovu konačnu odluku da sebi oduzme život. Kada je putovao Pacifikom, zarazio se tropskom bolešću koju je lečio mešavinom opijuma, heroina i žive, koja je kasnije izazvala otkazivanje bubrega i dovela do smrti. Zbog toga nije sasvim sigurno i jasno da li je to zapravo bio pokušaj samoubistva ili tek očajnički pokušaj da preživi, ali brojne teme samoubistva u njegovim ranim radovima ukazuju da je on ovim mislima bio duboko okupiran.

Virdžinija Vulf (1882 – 1941) -čuvena engleska spisateljica Virdžinija patila je od ozbiljne depresije veći deo svog života. Ona je takođe dosta i pretrpela od stanja i društvenog prevrata nastalog nakon Prvog svetskog rata. 1941. Godine ona je napunila svoje džepove kamenjem i skočila u reku Uz u Jorkširu.

Sergej Jesenjin (1895 – 1925) – Jesenjin je patio od alkoholizma i slomljenog srca, pa je zbog toga dosta vremena proveo u psihijatrijskoj bolnici. Kada je bio na dopustu tokom dana Božića 1925. Godine u hotelskoj sobi u Moskvi. Pored njegovog tela pronađeno je pismo koje je uputio svom prijatelju Majakovskom (takođe piscu, takođe čoveku koji se odlučio na samoubistvo) napisano u krvi.Ernest Hemingvej (1899 – 1961).

Jedan od najčuvenijih slučajeva samoubistva među umetnicima je svakako primer Ernesta Hemingveja, američkog autora koji je živeo zapanjujuće uzbudljivim, ali nažalost nesrećnim životom. Patio je od depresije, paranoje i alkoholizma najveći deo svog života. Upucao se sačmarom u glavu na letom 1961. god.

Jukio Mišima (1925 – 1970) je bio žestoki nacionalista koji je osnovao svoju desničarsku paravojnu trupu “Tatenokaj”. U jednom od neuspešnih pokušaja puča u japanskoj vojnoj bazi, Jukio Mišima izvršio je sepuku (japansko ritualno samoubistvo zabadanjem noža u stomak). Jedan član Tatenokaja odsekao mu je glavu kako bi dovršio ritual.

Edgar Alan Po (1809 – 1849), je još jedan svetski poznat pisac čiji tragični kraj nije sasvim razjašnjen, te i dalje ne znamo zasigurno jeste li ili nije čuveni gotski autor izvršio samoubistvo. Tema tragike i samoubistva jedna je od ključnih u njegovom opusu, što je sve posledica njegovog nesrećnog i teškog detinjstva. Da se podsetimo, majka malog Edgara umrla je od plućne tuberkuloze, a otac ih je ostavio samo godinu dana pre toga. Tako je Edgar postao siroče sa tri godine da bi čitav njegov život bio prepun veličanstvenih uspona i katastrofalnih padova. Iako Po možda nije digao ruku na sebe ostaje činjenica da je čitav svoj život svesno i gotovo ciljano pravio autodestruktivne korake, koje su i kulminirale rapidnim propadanjem njegovog zdravstvenog stanja.

Silvija Plat (1932-1963), američka pesnikinja, patila je, poput Džeka Londona, od bipolarnog poremećaja i uzimala antidepresive čitav svoj život. Prvi put je pokušala da se ubije tokom svojih studentskih dana. 1963. godine ostavila je mleko i kolačiće za svoju dečicu i izvršila krajnje jezivo i neverovatno samoubistvo tako što je gurnula glavu u vrelu rernu.