„Pozdrav svima, dobro veče vam želim u svoje, i ime ljudi koji su mi pomogli da večeras uopšte dođem u priliku da ispričam svoju priču. Moje ime je Mitrović Nenad, hvala vam puno što ste u ovolikom broju došli da čujete zašto bi možda bilo zanimljivo da pročitate Hromog vuka. Ali ovo neće biti samo priča o romanu. Dotaknuću se i svega onog što Hromi vuk pretpostavlja kao podkontekst, matricu na čijim temeljima je izgrađena sama priča. To je legenda o čudovištima i zverima, to je mit o poreklu i postojanju zla, to je tegobna i nesrećna srpska istorija pod vlašću Turaka Osmanlija, to je priča o starim i tobož zaboravljenim slovenskim božanstvima koje pravoslavlje nikada zapravo nije uspelo da zameni i iskoreni iz izvorno paganske duše srpskog seljaka.“
Upravo na tim osnovima savremene svetske slovenske fantastike ali i klasične romantičarske folkloristike počiva i moje delo. Želeo sam da stvorim priču punu jeze i misterije koja se dešava u unutrašnjosti Srbije u vreme kada luč prosvetiteljstva još uvek nije stigao u naše krajeve.
Sa folkloristikom odnosno predačkom paganskom religijom Srba i složenim odnosom pravoslavlja prema religiji Slovena međutim pored beletristike bavi se i čitava grana stručne istorijske i etnološke građe, čiji je veoma značajan predstavnik akademik Veselin Čajkanović. U vreme kada sam sa velikom pažnjom i oduševljenjem čitao njegove knjige “O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji”, “Mitološki rečnik” i “Srpska religija, mitologija i folklor” već sam imao formiranu ideju o tome šta sam želeo da pišem a ovaj domaći autor i veliki mislilac pružio mi je dragocenu inspiraciju za detalje kao i razjašnjenje svih onih pojmova i ideja koje sam do tada poznavao tek ovlaš.
Dakle, ponoviću, glavne inspiracije za pisanje Hromog vuka bile su:
Savremena Slovenska mitološka fantastika
Domaća epska fantastika
Klasične romantičarske gotske pripovetke, kako domaće, tako i strane
Domaća etnološka građa oličena ponajviše u mislima i delima Veselina Čajkanovića
O čemu je pisao Čajkanović i kako je on uticao na teme i ideje Hromog vuka? Ovaj veliki srpski istoričar i akademik dao je oštrouman uvid u mnoge srpske običaje i verovanja, u to šta se krije iza brojnih tabua, zabrana i sujeverja. Najznačajniji njegov doprinos istraživanju istorije religije jeste spisak i opis božanstava koji su naseljavali srpski panteon pre primanja hrišćanstva kao i opis veoma složenog i zanimljivog procesa koji je doveo do pokrštavanja odnosno hristijanizacije starih paganskih bogova i njihovo suštinsko preobraženje u pravoslavne svece kojima se i danas klanjamo, koje obožavamo i pred čijim se likovima na ikonama krstimo iako nismo u potpunosti svesni njihovog porekla niti pravog značenja.
Jedan od definitivno najznačajnih mitova iz predačke religije Srba jeste onaj povezan sa vukovima. Vuk je de fakto i bez premca najznačajnija simbolična i obredna životinja u kolektivnom nesvesnom našeg naroda i taj vučji mitos je nešto što je Veselin Čajkanović veoma lepo opisao. Upravo to, taj mit o Vuku – totemskom pretku srpskog naroda, kao i o Vuku zaštitniku ali i vrhovnom kletniku i krvniku, je nešto o čemu sam želeo da pišem u prvoj od svojih knjiga iz serijala Gospodari Nava, čiji je naziv sasvim logično Hromi vuk.
