Stiven King u predgovoru svog proširenog izdanja „Uporišta“ (prvog dela) govori o procesu pisanja…“Tok misli koji dovodi do romana retko koga zanima osim nadobudnih romanopisaca. Oni kao da veruju da postoji „tajna formula“ za pisanje komercijalno uspešnog romana, ali nije tako. Ideja vam padne na pamet; na nekom drugom mestu ubaci se druga; napravite vezu ili niz veza među idejama; nagovesti se nekoliko likova (isprva obično samo njihove senke); piscu padne na pamet mogući završetak (mada kad do njega stigle, završetak retko liči na ono što je pisac predvideo) i u jednom trenutku, pisac sedne sa papirom i olovkom, pisaćom mašinom ili programom za obradu teksta.

Kada me pitaju: Kako pišete? obavezno odgovorim. „Reč po reč“ i taj odgovor obavezno bude zanemaren. Ali, to je sve. Zvuči suviše jednostvano da bi bilo istinito, ali pomislite, ako hoćete na Veliki kineski zid: kamen po kamen, čoveče. To je sve. Kamen po kamen. Ali majku mu njegovu, pročitao sam da može da se vidi iz svemira bez teleskopa.“

Roman inače, kao što mnogi od vas znaju, govori o izbijanju katastrofalne epidemije virusa gripa napravljenog veštački u američkoj laboratoriji… u Kingovom romanu umire gotovo čitavo čovečanstvo… nadamo se da ćemo u realnosti izbeći ovaj scenario…Detaljnu recenziju romana dajem u nekoj narednoj objavi.Pozdrav.