Nenad Mitrović – Nešto loše u nama
Nakon Borisove zbirke izbor je pao na još jednu zbirku drugog domaćeg autora. U pitanju je Nenad Mitrović koji me je svojim postapokaliptičnim romanom Grotlo oduševio jasno upozorivši na ekološku katastrofu kojoj hitamo.Za razliku od Borisove knjige čije su priče obuhvatale ratnu tematiku, Nenad se fokusirao na folklor iz istočnih krajeva Srbije i na jasnu društvenu kritiku.
Zbirku čini 7 priča od kojih je teško izdvojiti najbolju no krenimo redom:
1) Usta zveri – sjajan slešer ukombinovan sa vlaškom mitologijom I mita oko Mune Panduri. Prava poslastica za ljubitelje filmova Wrong Turn i The Descent. Ne preporučujem osobama koje pate od klaustrofobije.
2) Srećna šapa – ko kaže da zečevi ne mogu biti strašni? Ova priča preispituje porodične tajne i sukob i nerazumevanje na nacionalnoj osnovi.
3) Kamen – možda među 3 najbolje priče u zbirci po meni. Kosmička strava začinjena mitom o Stećcima prikazana je kroz figuru gastarbajtera koga misteriozni kamen vremenom preuzme i dovede do njegove neizbežne propasti.
4) Bakarni čovek – mislim da je ovo autorova najličnija priča pošto je u njemu prikazana priroda Bora i ophođenje kineskih radnika u istom. Dok pratimo oca i sina svedočio dekadenciji grada dok veo sa tajne iz očeve prošlosti polako pada.
5 ) Mušica – još jedna ekološka priča čija se radnja odvija u Golupcu. Dok grupa radnika namamljenih lakom parom traže legendarnu mušicu ne slute da su se upleli u nešto opasnije.
6) Posebno mesto – da li nešto može poći naopako na prvom sastanku? Naravno. Tu ne mislim na obične ljubavne probleme već na niz morbidnoh događaja koji će kulminirati neočekivanim twistom na kraju.
7) Decoubica – možda i najbolja priča u zbirci. Kroz virus koji napada decu i tera ih na monstruozno ponašanje autor je iskazao zabrinutost o nekadašnjoj njihovoj prirodi. Priča koja pokreće mnoga pitanja.
Nenadov stil je direktan. Bez ustezanja piše o škakljivim temama poput porodičnih tajni, ekoloških katastrofa i mentalitetu u zabitima istočne Srbije. Sve je savršeno utkao u horor prozu kao jasnu alegoriju na društvene probleme (Decoubica i Bakarni čovek su čist primer).
U njegovim pričama nema srećnog kraja. Junaci su autsajderi koji su unapred osuđeni na propast bez obzira koliko zube pokazali pred silama mraka. Ako volite Lavkrafta, Ligotija i Teda Klajna, onda je ova knjiga za vas. Nenad je pokazao da savršeno vlada kratkom formom, a meni je ostalo da upoznam Kćer bogumila.