Kako iz pouzdanih izvora saznajem, izašao je novi broj „UBIQ“-a (37. po redu) – vodećeg hrvatskog i regionalnog časopisa za književnu fantastiku, a u njemu, moš te misliti, opet ja i par mojih publikacija.
Gledajući unazad, UBIQ me je objavio u 33., 35. i sada u 37. broju, što bi značilo da hvatam obrazac neparnih brojeva i da se pojavljujem barem jednom u godinu dana, što je po meni sasvim kul. Zašto za mene ovaj broj UBIQ-a nosi posebnu važnost? Zašto što se po prvi put predstavljam jednom vrstom eseja, i to krajnje ozbiljnim delom uveravam vas, iz meni lično najbližeg i najdražeg podžanra fantastike, a to je miks naučne fantastike i egzistencijalnog horora. U pitanju je esej (pomalo pompeznog ali ne toliko dugačkog) naslova – (NE)STVARNA STVARNOST – DA LI ŽIVIMO U SIMULACIJI?
Iskreno se nadam da će vam biti zanimljiv za čitanje, tim pre što sam dosta vremena uložio u istraživanje i prevođenje, a samu temu obogatio i nekim sopstvenim mislima. Da je „teorija simulacije“ aktuelna danas govori nam i činjenica da je poznati astrofizičar Nil DeGras Tajson svoje misli (između ostalih) okrenuo ka ovoj temi i zaključio da je mnogo veća verovatnoća da živimo u simulaciji nego u originalnoj „početnoj“ stvarnosti. Jezive stvari.Ako nekog zanima ova vrsta priče može mi se javiti u inboks da proćaskamo; stvar je vrlo delikatna i kontraverzna, brzo udara na same temelje svačijeg postojanja. Jedna od velikih kontraverzi koju postavlja jeste sledeča, ona „predestinaciona“:
Ako je ovaj svet simuliran, a naši postupci unapred određeni, da li onda imamo moralnu a samim tim i zakonsku i svaku drugu vrstu odgovornosti za sopstvene postupke? Da li uopšte možemo ikada otkriti da li živimo u simulaciji? I šta ako i kada otkrijemo istinu, kakva god ona bila? Na ta i mnoga druga pitanja, pokušao sam da pružim odgovor kroz jednu nenametljivu i pitku priču o istorijatu „teorije simulacije“ koju danas zagovaraju mnogi ugledni naučnici.Što se tiče proznog fantastičnog dela, ovog puta je prihvaćena priča iz žanra tehno-horora i satire pod nazivom: SAMBA RUMBA ČA ČA ČA (gotovo podjednako pompeznog i dugačkog naziva kao i esej.
Oni među vama koji pažljivo prate regionalne publikacije primetiće da je ta priča već objavljena u ovogodišnjem izdanju e-časopisa IZA UMA. Kako će ona biti objavljena i u mojoj narednoj autorskoj zbirci, a takođe je prihvaćena i od jednog američkog izdavača za njihovu horor antologiju, biće to ubedljivo najobjavljenija moja priča
Voleo bih da i o njoj čujem vaše mišljenje.
(U ovom broju, naravno, ima i drugih autora iz Srbije pa ne propustite priliku da pročitate i njihova dela. Pozdrav za koleginicu Tanja Jocić Stamatović) Neka ova moja objava bude i uvod u informacije o novim (i sve ozbiljnijim) stranim publikacijama u kojima ćete moći da pronađete moje ime i pisanija. Zato stay tuned jer nas očekuju još lepih vesti.
Čitamo se!