Iz nekog razloga očekivao sam da u ovom romanu ima (barem malo i delimično) fantastike, ali detaljniji pogled na korice razbio mi je sve iluzije ove vrste. Fantastike nema, ali je Vodenduh i pored toga jedan zaista fantastičan roman!Nakon čitanja mogu da kažem da mi je veoma mi je drago što sam ovim romanom otvorio godinu, te da će drugim romanima biti veoma teško da ga nadmaše i postignu veću ocenu.
Kako bi se ovaj roman mogao opisati žanrovski? Pa recimo da je Vodenduh veoma smela i zabavna kombinacija porodične drame, istorijske retrospekcije na period pred sam početak Vijetnamskog rata usled snažnog zamaha hipi pokreta i velikih društvenih turbulencija i anti-ratnih protesta, komedije, i društvene satire usmerene pre svega na sadašnje (“ustvari tadašnje, iz 2011. godine) globalističke trendove i kapitalističku pohlepu koja stvara veliku ekonomsku krizu u čijoj senci i posledicama živimo i danas.
Sažetije rečeno, Vodenduh je jedan sasvim raskalašan američki roman, debeo i nadut od samozadovoljnosti, kao neki sredovečni zadrigli Teksašanin na odmoru na Floridi koji u pauzama pripovedanja o svom nadasve teškom ali i veoma bogatom životu priča masne viceve i ispija koktele. Teme kojima se ovaj izvanredno vešto i zabavno napisan roman su veoma raznolike i brojne, počevši od političke istorije Amerike od “ Vijetnamske ere” pa nadalje, preko dirljivog dečijeg odrastanja, bolesti zavisnosti od video igara, prvih ljubavi, psihičkih bolesti do studentskog života u svim njegovim finesama i varijantama, borbe među generacijama itd.
Priča se odvija u dva povezana vremenska toka, spojena preko njihovih glavnih likova. U ovovremenom toku radnje pratimo dešavanja i razmišljanja profesora Samjuela Andersona koga rad na fakultetu preterano ne ispunjava, pa svoje nezadovoljstvo pokušava da nadomesti trošenjem bezbrojnih sati u Vilobegu, najpopularnijoj onlajn multiplejer video igri u kojoj, ima takav utisak, ostvaruje dublje i smislenije odnose sa drugim “ljudima” nego u stvarnom svetu. Njegova monotona rutina odjednom se prekida kada sazna da je trenutna medijska senzacija, sredovečna žena koja je kamenjem napala predsedničkog kandidata Pakera, ustvari njegova majka koja ga je napustila kada je ovaj bio osnovac!
U drugom toku pratimo upravo život njegove majke Fej tokom ranih mladalačkih dana i naročito u onom presudnom periodu kada svršava srednju školu i donosi odluku šta će raditi nakon toga, da li će se “srećno” udati, što od nje praktično očekuje čitava njena sredina, pa i roditelji, ili će otići na dalje školovanje u veliki grad, u Čikago, da živi uzbudljivim životom studenta.Dva toka radnje se spajaju kada profesor Samjuel počinje da istražuje život svoje majke i misteriju koja okružuje razloge i uslove njenog nestanka, odnosno napuštanja porodice. Fejin život, njeni razlozi i odluke neraskidivo se povezuju sa antiratnim protestima i životom mladog harizmatičnog disidenta Sebastijana čiji se krajni identitet pojavljuje kao veliko iznenađenje romana.
Priča počinje činom naizgled preterane i ničim izazvane mržnje. Za vreme šetnje parkom u Čikagu, guvernera Šeldona Pakera – autoritativnog demagoga i predsedničkog kandidata – napada i kamenuje jedna sredovečna žena. Ovaj incident, zabeležen kamerom, postaje viralan, televizijski rejtinzi divljaju i ubrzo napadačica postaje poznata pod imenom „Pakerov ataker“. Ko je Pakerov ataker, fanatična anarhistkinja koja ne preza od nasilja, ili neshvaćena žena, majka i ljubavnica slomljenog srca, nikad prerasla devojka koju mori Vodenduh, zli demon koju je njen otac doveo čak iz daleke Norveške?
Ovo je upravo pitanje na koje će roman Vodenduh pokušati da nam pruži odgovor.
Što se nedostatka Hilovog pisanja tiče, a ima ih, definitivno se mora spomenuti da je roman preobiman, da ima preko 700 strana, što zaista može da obeshrabri neke od čitalaca. Ne samo da je količina pripovedanja gargantuanska, već u romanu ima i previše redudantnosti i onog sporednog i nepotrebnog, pa je komotno mogao da se svede na jedan veoma razumniji i elegantniji format oko 400-injak stranica. Da je urađena ta preko potrebna “liposukcija” Vodenduha, roman bi dobio maksimalnu desetku sa moje strane. Ovako, ostaje samo da ga zavolimo uprkos njegovim manama.
Konačna ocena: 9,4 / 10