Pozdrav drugari! Moram da se pohvalim poslednjim plodovima svog višemesečnog rada i truda. U pitanju je rukopis romana “Grotlo” – juče sam dovršio poslednje poglavlje i uradio finalne korekcije za beta verziju rukopisa. Ovo je i razlog zbog kojeg je bilo nešto manje objava na stranici i zbog toga vam se izvinjavam.

 Osećaj nakon dovršetka rukopisa je fenomenalan, relaksirajući, ali pun ponosa i velikih nada/strepnji. Ovo znaju naravno svi od vas koji su se ikad latili pera, kao i svi vi koji ulažete puno svog vremena i energije u neku ideju i cilj.
Sada malo o Grotlu. Za one koje nisu upoznati, u pitanju je postapokalitični SF triler roman, prepun akcije i misterije. Napisao sam nešto što bih i sam voleo da čitam. Odlučio sam da ga predstavim i kao “ekološki” triler jer govori o uništenju prirodnog ekosistema i biosfere kao takve, i preživljavanju ostataka ljudske rade u nemogućim uslovima jalove zemlje… Takva tema je danas svakako i više nego aktuelna s obzirom na silna zagađenja i uništenja prirodnih bogatstva koje trpe stanovnici mnogih krajeva i opština Srbije.
Kuriozitet ove priče može biti činjenica da se dešava na području istočne Srbije odnosno baš u nekom budućem uništenom gradu Boru i njegovom Rudarskom basenu koje predstavljam sa svim postojećim i (ne)mogućim čudesima. Jer RTB Bor zaista jeste jedno čudo, čudo ljudskog neimarstva i industrije, ali i čudo ekološke nebrige, zapuštanja ali i sasvim namerne i destruktivne težnje za profitom i gramzivošću, odnosno davanja prioriteta zaradi nad zdravljem.
Tema koju sam odabrao naravno nije slučajna. Ni najmanje. S obzirom da i sam radim i za život zarađujem u RTB-u Bor (sada je drugi vlasnik, da, ali za mene kao i za većinu stanovnika ovog grada to će zauvek biti RTB) svakog dana sam svedok prizora koji oduzimaju dah. Na ovaj ili onaj način. Oduzimaju dah nekada i sasvim bukvalno (nažalost).
Kao što kažem u predgovoru, “Grotlo” je između ostalog priča i o tome šta se dešava kada smrtno ranimo našu Pramajku, planetu Zemlju na kojoj živimo, kada kao vrsta sami sebi odsečemo granu na kojoj sedimo. Ovo je priča o tome kakvi ćemo ljudi postati i da li je u to što ćemo se pretvoriti i dalje možemo zvati “ljudima”.
Dalek je put naravno dok Grotlo ne stigne do čitalaca. Kao i uvek, neizbežno je višemesečno “rvanje” sa izdavačima i potraga za nekim ko ima sluha i vere da ovakva priča može imati svoju vrednost i značaj. Nadam se i pored toga da će roman ugledati svetlost sunca u štampanom obliku u prvoj polovini 2020. godine.
Do tada, želim vam da pročitate Hromog vuka. I dalje naravno ima primeraka preostalih od prvog izdanja, pa za sve vas koji želite da nabavite svoj primerak romana a niste imali prilike, vremena ili sredstava, slobodno mi se obratite 
Hvala na pažnji i čitamo se!
A ubuduće svakako više i češće objava na stranici!