U susret najavljenom objavljivanju nove zbirke priča koje potpisujem kao autor, predstavljam vam prve četiri priče od ukupno trinaest (broj nije slučajan!). Pre toga ću vas podsetiti da je u pitanju zbirka strave, satire i groteske – jedna neobična mešavina, složićete se, ali efektna u opisivanju ne samo stravičnosti sveta u kojem živimo već i apsurdnosti vaskolikog post(oj)anja.
Zbirka “Pravo na smrt” je pobednik AS Oglasovog konkursa za kratku prozu u 2025. godini – što, nadam se, garantuje izvesni stepen kvaliteta koji je u mojim pričama otkrio žiri a između četrdesetak poslatih rukopisa. I ne samo to – istoimena priča koja tematski zaokružuje zbirku proglašena je pobednikom na konkursu za najbolju satiričnu priču 2024. – “Miodrag Borisavljević”, u organizaciji opštinskog kulturnog centra Apatin, i na nju sam posebno ponosan.
Ova zbirku sam uredio kao tematski luna-park: svaka priča je zaseban ringišpil, ali svi se vrte oko iste ose – propasti porodice, države i razuma. Ako krenemo od intimnog pakla dnevne sobe i porodične krsne slave, prođemo kroz sudnicu od marcipana, preko šaltera za legalno samoubistvo i vašar sa minijaturnim ljudima, stižemo do distopijske budućnosti u kojoj kancer izjeda ljude – bukvalno – gde shvatamo da je ceo svet jedna loše vođena opština sa falsifikovanim pečatom i pendrekom umesto overe.
Glavne teme su sistemska trulež, licemerje građanske pristojnosti, porodično nasleđe kao prokletstvo, telo kao roba (ponekad bukvalno jestiva), te čovek kao lutka u rukama većih sila. Motivi se ponavljaju: birokratija, groteskno nasilje, glad (za moći, mesom, priznanjem), mali i veliki kavezi za groteskne predstave u kojima svi glume normalnost.
SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM MESTIMA, LJUDIMA I DOGAĐAJIMA JE NAMERNA!
1# MAJSTOR ZA ULIPOGRAFIJU
Majstor za ulipografiju prati ogorčenog nastavnika i ambicioznog „pisca u pokušaju” koji sa porodicom odlazi na porodičnu slavu kod ženine bogataške, moralno trule familije. Put do Smedereva pretvara se u psihološki horor braka, roditeljstva i klasnih frustracija, a raskošna vila u groteskni zoološki vrt privilegovanih. Dok rođaci paradiraju novcem i licemerjem, on se davi u osećaju promašenosti i sumnji da je čak i sopstveni književni uspeh kupljen porodičnim vezama. Susret sa bizarnim, ciničnim ujakom dodatno razara njegove iluzije. Porodična proslava polako se pretvara u karneval poniženja, gde se umetnost, ljubav i dostojanstvo pokazuju kao rekviziti. Na kraju shvata da nije autor svog života, već samo materijal koji drugi prepravljaju – majstor bez alata, u kući punoj falsifikata.
2# PUN SEBE
Pun sebe je crnohumorna sudska farsa u kojoj se prati suđenje čoveku optuženom da je ubio i pojeo državnog službenika. Dok mediji traže monstruma, optuženi mirno dokazuje da su i žrtva i predstavnici vlasti doslovno – jestivi. Sudnica se pretvara u groteskni cirkus, gladna masa urla za „pravdom“, a sistem otkriva sopstvenu trulež. Kada i sudija postane kolač sa filom, postaje jasno: vlast će kad-tad postati dezert za gladne.
3# PRAVO NA SMRT
Pravo na smrt prati umornog, deziluzioniranog čoveka koji, u državi svedenoj na šalter i formular, odlučuje da legalno zatraži dozvolu za sopstveno samoubistvo. Umesto tragedije dobija birokratsku komediju: službenicu sa brkovima i tiradu o nedostajućem obrascu. Lična očajnička odluka postaje administrativni predmet. U svetu gde je i smrt regulisana pečatom, država se ne pokazuje ništa efikasnije u ubijanju nego u održanju svojih građana u životu.
4# MALI LJUDI (SAMSARA – KUĆA PATNJE)
Mali ljudi prati rastrojenog pripovedača koji na vašaru nailazi na bizarnu atrakciju – kućicu sa minijaturnim, živim ljudima koji pate, vole i umiru kao lutke u kavezu. U početku očaran, on ubrzo shvata da njihovim sudbinama upravlja pohlepni gazda koji „predstavu” pokreće za novac. Granica između posmatrača i saučesnika nestaje: svaki njegov dinar znači novi čin sakaćenja i ubistva za sićušna bića. Dok oni mole za milost, on postaje saučesnik u spektaklu patnje. Satira se okreće ka nama – možda smo i mi nečije igračke, mali ljudi u tuđim predstavama. Zar ne živimo svi u Samsari – kući patnje?
Hvala na pažnji i čitamo se!
