Istražujem na temu distopije u književnosti i nailazim na zanimljiva dela. Znate li da pored najčešće spiminjanih, romana „1984“ iz kojeg imamo koncepte Velikog brata, novogovora i misaonog zločina, pa onda „Mi“ od Zamjatina i „Vrli novi svet“ od Hakslija, postoje i par manje poznatih, pa ipak dela koja možda i preciznije i neposrednije predviđaju ludilo koje vlada u Zapadnom svetu, konkretnije u Americi, ali i u Rusiji?
Evo deo teksta iz eseja kojim povezujem ova dela sa temama i motivima iz žanra SF-horora…
1. „Gvozdena peta od Džeka Londona
Malo je poznato da je tvorac većeg broja avanturističkih romana u kojima se veliča divlja lepota prirode – Džek London, autor i jednog od najznačajnijih prvenaca u žanru distopijskog romana moderne književnosti. Iako se London najčešće povezuje sa pričama o opstanku, individualizmu i čovekovom odnosu prema prirodi, roman “Gvozdena peta” (1908) pokazuje njegovo izrazito interesovanje za političke i društvene procese modernog industrijskog sveta. U tom delu London napušta romantizovane pejzaže i avanturistički ton kako bi prikazao mračnu viziju budućnosti u kojoj kapitalistička oligarhija uspostavlja brutalni totalitarni sistem. Time se “Gvozdena peta” pojavljuje kao jedno od prvih književnih dela koje anticipira mnoge motive kasnije distopijske književnosti dvadesetog veka: masovni nadzor, represiju, propagandu i gotovo potpunu nemoć pojedinca pred organizovanom političkom i ekonomskom silom.
U romanu “Gvozdena peta” London obrađuje temu distopije kroz viziju budućeg totalitarnog društva kojim vlada oligarhija kapitalističke elite. „Gvozdena peta” predstavlja represivni sistem u kojem korporativna moć, militarizam i političko nasilje uništavaju demokratiju i radnički pokret. London prikazuje svet dubokih socijalnih nejednakosti, brutalne represije i manipulacije masama, zbog čega se roman često smatra jednim od prvih modernih distopijskih dela. Posebno je značajno što distopija kod Londona nije zasnovana na futurističkoj tehnologiji, već na političkoj i ekonomskoj analizi kapitalizma i klasne dominacije. Horor tog sveta proizlazi iz osećaja istorijske neumoljivosti: sistem deluje gotovo nepobedivo, a pojedinac nemoćno pred organizovanom strukturom moći. Zbog toga je “Gvozdena peta” snažno uticala na kasnije distopijske autore poput Džordža Orvela i Oldouza Hakslija.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
2. Crvena zvezda – Aleksandar Bogdanov
Iste godine (1908) i ruska književnost dobija svoje prvo savremeno utopijsko/distopijsko delo. Aleksandar Bogdanov bio je ruski revolucionar, filozof, lekar i pisac, jedna od veoma neobičnih figura ranog marksizma i ruske naučne fantastike. Njegov roman “Crvena zvezda” (rus. Krasnaia zvezda) za razliku od Londonove mračne distopije predstavlja revolucionarnu socijalističku utopiju. Roman prikazuje putovanje ruskog revolucionara na Mars, gde otkriva visoko razvijeno komunističko društvo zasnovano na kolektivizmu, tehnološkom napretku i racionalnoj organizaciji rada. Bogdanov kroz marsovsko društvo istražuje pitanja jednakosti, nauke, industrijalizacije i budućnosti čovečanstva. Međutim, iako je Crvena zvezda formalno utopija, u romanu se već oseća izvesna nelagoda karakteristična za kasnije distopijske tekstove: kolektivizam ponekad deluje hladno, depersonalizovano i emocionalno sterilno. Zbog toga je ovaj roman veoma značajan za istoriju fantastike. On stoji na granici između utopije i proto-distopije, anticipirajući mnoge kasnije rasprave o odnosu ideologije, tehnologije i individualne slobode u naučnofantastičnoj književnosti dvadesetog veka.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
3. To je ovde nemoguće – Sinkler Luis
Distopijski roman “To je ovde nemoguće” (eng. It Can’t Happen Here, 1935) autora Sinklera Luisa predstavlja jedno od najznačajnijih političkih distopijskih dela prve polovine dvadesetog veka. Roman prikazuje uspon populističkog političara Baza Vindripa koji u Sjedinjenim Državama postepeno uspostavlja autoritarni režim zasnovan na propagandi, nacionalizmu, militarizaciji i represiji nad političkim protivnicima. Luis time pokazuje kako demokratija može iznutra skliznuti u totalitarizam bez otvorene revolucije ili spoljne okupacije.
Iako roman ne pripada SF-hororu u užem smislu, njegov značaj za taj žanr je veoma veliki jer uvodi motive koji će kasnije postati ključni za distopijski SF: masovni nadzor, propagandnu manipulaciju, političku paranoju i dehumanizaciju pojedinca unutar represivnog sistema. Horor u ovom delu ne proizlazi iz čudovišta ili tehnologije, već iz zastrašujuće mogućnosti da totalitarizam nastane unutar svakodnevnog i naizgled stabilnog društva. Upravo zbog toga roman deluje uznemirujuće realistično i ostaje važan prethodnik kasnijih distopijskih dela poput “1984”.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
4. Zavera protiv Amerike – Filip Rot
Distopijski roman “Zavera protiv Amerike” (2004) autora Filipa Rota predstavlja alternativnu istoriju Sjedinjenih Država u kojoj čuveni avijatičar i nacionalni heroj Čarls Lindberg postaje predsednik umesto Frenklina Ruzvelta. U toj verziji istorije Amerika postepeno sklizne ka autoritarizmu, antisemitizmu i izolacionizmu, dok fašističke tendencije postaju deo svakodnevnog političkog života. Roman je ispričan iz perspektive jevrejske porodice Rot, čime se velika politička katastrofa prikazuje kroz iskustvo običnih ljudi i postepeni raspad osećaja sigurnosti.
Posebno je značajno što Rot distopiju ne gradi kroz futurističku tehnologiju ili daleku budućnost, već kroz zastrašujuće realističnu reinterpretaciju istorije. Horor romana proizlazi iz ideje da demokratsko društvo može gotovo neprimetno postati represivno i paranoidno. Upravo zbog toga delo snažno povezuje političku distopiju sa psihološkom atmosferom straha, nesigurnosti i kolektivne histerije, karakterističnom za mračnije oblike fantastične književnosti.
Distopijska književnost uticala je na brojna filmska dela:
