” 
Jedan od filmskih horor pionira sa temom okultnih preobražaja 
(a nakon Frankenštajna, Kabineta doktora Kaligarija, Nosferatua i nekolicine drugih) bilo je ostvarenje američke produkcijske kuće RKO (tada jedne od pet Velikih iz zlatne ere holivudskog filma) pod nazivom “Cat people” iz 1942. god.
Zanimljiva činjenica na koju bih želeo da skrenem pažnju jeste ta da se centralna radnja vrti oko modne kreatorke baš SRPSKOG porekla – navodne Irene Dubrovne – koja ima strah od intimnosti i ne dozvoljava mužu da ‚konzumiraju’ brak plašeći se da će se usled seksualnog uzbuđenja pretvoriti u jedno od strašnih bića iz mračnih legendi Balkana – “ljudi-mačke”, od čega potiče i naziv filma. 
Da li su u to vreme srpkinje smatrane mačkastim ili je to čista slučjanost? 
Film je dobio i nastavak nakon dve godine – “Curse of the Cat People” (1944), a glavnu ulogu u oba ostvarenja igrala je američka glumica Džejn Rendolf koja, naravno, nema apsolutno nikakve veze sa srpskim poreklom niti Srbijom.
Zainteresovala me je ideja o mitu u pozadini “ljudi-mačaka” i, iako opisi iz kinematografske literature kažu da je scenario napisan po uzoru na balkanske legende te da “Cat People” veoma slobodno koristi motive balkanskog i istočnoevropskog folklora, ali je mit o „mačjim ljudima” u obliku prikazanom u filmu uglavnom originalna konstrukcija scenariste Devit Bodina i producenta Vala Lutona.
Ipak, ideja nije nastala potpuno iz ničega. Scenarista je inspiraciju crpeo iz stvarnih folklornih verovanja sa Balkana, naročito iz srpskih, slovenskih i šire istočnoevropskih priča o vešticama i životinjama povezanim sa seksualnošću i natprirodnim silama. 
U slovenskom folkloru, inače, mačke su često ambivalentna bića povezivane su sa vešticama, noćnim silama, demonskim svetom i ženskom seksualnošću.
Crne mačke naročito su smatrane bićima koja mogu prelaziti između sveta mrtvih i živih. 
Sadly though, konkretna ideja da se žena iz Srbije pretvara u panteroliko biće tokom seksualnog čina nije autentičan srpski mit u doslovnom smislu, pa je ideja u pozadini filma Cat People, iako podsticajna za istraživanje, na kraju za mene bila blago razočaranje. I pored toga, potrudiću se da pronađem i odgledam taj crno-beli horror flick koji je danas maltene sasvm zaboravljen. 
Po ovim istim motivima je naravno nastao i mnogo savremeniji film “Cat People” iz 1982 godine u režiji Pola Šredera, sa Nastasjom Kinski u vodećoj ulozi, i ovde se već radnja komplikuje i psihologizuje, a srpsko poreklo mita nigde se eksplicitno ne navodi.
