IZ MEONA; ODREZAK PRVI, TAMNA MATERIJA (SKRIPTE ČISTOG LUDILA)
Zbirka horor priča Iz meona; odrezak prvi, tamna materija (skripte čistog ludila) predstavlja usudiću se to reći i stojim iza svojih reči, najbolju zbirku domaćih horor priča ikada. Kažem domaćih, jer od dvadeset šest priča, dvadeset dve su priče domaćih autora, a četiri su priče autora iz Velike Britanije, tako da je zbirka prevashodno ipak domaća, iako ima i internacionalni karakter.
Gotovo sva poznata (a i neka manje poznata) imena domaće žanrovske scene su zastupljena u ovoj zbirci (osim par pisaca koji zbog mnogobrojnih obaveza nisu bili u mogućnosti da učestvuju). Ipak pre priča, ukratko ćemo spomenuti da u predgovoru ,,Iz tame poteče svetlost“ jedan od urednika zbirke, Saša Avramović govori o nastanku Meona, radu na zbirci, i, nadamo se, sve svetlijoj budućnosti domaćeg horora. Knjiga je nezavisna produkcija, pre svega Meona, tu je i neizbežno Crnoslovlje, a njenom nastanku pripomogli su i Ministarstvo beer i Nekrofilm produkcion.
Tehnički, knjiga sjano izgleda. I vizuelno. Tvrdi povez, font baš kakav treba, kvalitet papira, ilustracije-na knjizi je radilo više sjajnih ilustratora, spomenuću samo neke: Milosava Ostojića (sjajna naslovnica), Milana Simića, Slavicu Ilić Živković, PrimarijusKaligulaG, i drugi.
A sada trenutak koji ste najviše čekali: predstavljanje priča. Molim vas za strpljenje, jer ovaj tekst ne može biti kratak, jer treba da vam ukratko predočim dvadeset šest priča.
Pa da počnemo.
1.CRNO JEZERO-BORIS MIŠIĆ. Zaista mi je velika čast da upravo moja priča otvara ovu kapitalnu zbirku. O njoj neću ovde govoriti, nega drugi komentarišu kada pročitaju.
2.POSLASTICE(TREATS)-IJAN TALBOT TEJLOR (IAN TALBOT TAYLOR). Ova priča o bolu, usamljenosti, starosti, gubitku, ljubavi, uistinu je majstorski izvedena na svega nekoliko stranica. Jeza se gradi postepeno, narastanjem mračne atmosfere, da bi sve kulminiralo zastrašujućim krajem. Možda je mnogima i promaklo, ali u ovoj priči itekako postoji Meon-mrak i crnilo koji se pružaju čim se otvore vrata sopstvenog doma. Ceo svet, Drugi-je/su Meon. U priči se spajaju unutrašnji i spoljašnji mrak-gubitkom voljenog supruga, čitav svet izvan svoja četiri zida postaje zastrašujuća, neprelazna pretnja. Moćan pečat celoj priči daje uloga domaćeg ljubimca-psa, u postepenom narastanju užasa.
3.BEZUMLJE CRNOG ČOVEKA-NEMANJA RAJAK. Uznemirujuća pripovest o postepenom narastanju ludila i propadanju u mrak. Imamo na delu neki vid postporođajne depresije, mlade žene koja ne može da se izbori sa majčinstvom, nametnutom društvenom ulogom, usamljenošću. Tone u beznađe i ludilo, a Meon-mrak iz njenog JA, vizija crnog čoveka i buđi, meša se sa spoljašnjim Meonom, oličenim u sivilu, vrelini i potpunoj otuđenosti i obezljuđenosti ljudi velegrada. Meon je ovde i sam čovek, njegova tama, i ono što je čovek stvorio-grad. Besomučno skrolovanje po telefonu i čekanje na lajkove bebinih slika, daje dodatni pečat atmosferi potpune praznine i otuđenosti. Veoma kvalitetna priča.
4. DODIRI-DUŠAN STOJMENOVIĆ. Dušanove priče poznate su po svojoj socijalno-društvenoj angažovanosti, i specifičnom stilu, kafkijansko-magijskorealističnom, ali opet posebnom, na domaći, srpski način. Dodiri imaju jasnih aluzija na vlast, moć, ropstvo, poredak, brisanje svakog identiteta i otpora. U ovoj priči ljudi ne govore. Sporazumevaju se dodirima. Nema reči, ni glasova. Nema imena, samo nadimci. Nema svetlosti, samo tama. Priča se teško može podvesti pod klasičan, uobičajen, jasan horor, ali smatram da je na specifičan i zahtevan način zadatak ipak ispunjen: Meon se u ovoj priči može shvatiti kao potpuna lična i kolektivna tama: reč je naime o potpunoj depersonalizaciji i gubitku svakog identiteta.
5. MEONSKI OSMEH-DEJAN SKLIZOVIĆ. Kosmička strava, Meon, tamna materija, bezdani kosmosa i njihova nemapirana nepojmljivost nešto su gde je Dejan na svom terenu. Bujica reči i ideja, njihovo bogatstvo, čini stil koji bih nazvao i ,,filozofskim hororom“, s lavkraftovsko-ligotijevskim pogledom na svet, ali opet autentičnog, domaćeg šmeka. U ovoj priči koja se sastoji iz razbijenih fragmenata ludila i podeljenih identiteta, crno srce Meona pulsira ritmom mračnog panka. Maštovitost je tu, sugestija koju bih imao piscu, već sam mu sigurno dosadan s tim) je da ne bi škodilo malo veće otvorenosti priče, da bude ipak odmaknuta od neke vrste hermetičnosti (mada je ovde i solidna što se toga tiče, zna autor biti mnogo zatvoreniji), dovoljno da ne ugrrozi suštinu autorovog stila i ideja, ali da ipak bude prijemčivija. Ali opet, to je Dejan; on piše beskompromisno, ono što voli i kako ga voli, i zbog toga ga i cenim.
6. CRNILO-MILAN KOVAČEVIĆ. Čovek ustaje iz mrtvih (iz crnila Meona) u obličju tečnog, crnog mulja, senki…Njegova nova staništa su groblja, kanalizacije, sve ono čega se običan čovek grozi. Vraća se u ulozi osvetnika. U ovoj odličnoj priči Barkerovskog ritma, osetićemo simpatije prema tom čudovištu, i njegovom crnom, muljevitom svetu, upravo kako je često i karakteristično za Klajva-pravda za čudovišta! Ali ova priča nije ničija kopija, Milan joj daje svoj poseban, autentičan ambijent, i ona levitira između strave, grotesknog i crnog humora koji me je oduševio. Kad crnilo iz glavnog junaka počne da se uliva u negativca kroz…i dok potonji…ne, neću dalje. Morate pročitati ovu odličnu priču!
7. GDE NAŠA TELA OTIČU KROZ PROSTOR I VREME-IVAN NEŠIĆ. Tama u ovoj priči dolazi kroz muziku, simbole, duh prošlih i drugačijih vremena, i pisac nam vešto i neosetno gradi prelaz iz realnog sveta u neki drugi, duboki i nestvarni. Da li nestvarni? Da li smo mi zapravo tek jedna nota, u muzici Zemlje? U muzici kosmosa. Ipak, ni umetnost nije odgovor. Tamna materija nije samo praznina, ona je odsustvo prostora i zakona koji vladaju u prostoru. Ova priča takođe nije klasični horor, horor bi se ovde mogao shvatiti u nekom širem, indirektnom smislu, kroz potragu za nečim što je jedinstvo svega, bilo ono u tamnoj materiji i odsustvu prostora, ili praznini, konačni odgovori sigurno nam se neće dopasti. Egzistencijalni strah zadire u samu srž i smisao našeg postojanja.
8. PRELAZAK-SAŠA AVRAMOVIĆ. Ovo je ,,lavkraftijanska“ priča, apsolutno priča kosmičke strave, bezumnih entiteta i limba tamne materije, ili nematerije. Na malom broju strana uspela se održati dobra efektnost. Uz činjenicu da autor nije ipak, profesionalni pisac žanrovske proze, sa izdatim pričama, zbirkama, romanima već se više bavi filmskom umetnošću horora i drugim vidovima izučavanja žanra, svakako njegov rad u ovoj zbirci dobija na snazi; kvalitetom sasvim zaslužuje mesto u ovoj zbirci i ne pada ispod nivoa poznatijih i renomiranijih autora. To je svakako za radost, i nadam se da će nas Saša u budućnosti obradovati sa još (i dužih) priča.
9. CRNA MUČENICA-IGOR URBAN. Folklorna strava, zasnovana na lokalnim, starim legendama i strahovima, u svetu ruralnog, vračara i veštica, grobalja, neke verzije crnog drveta, animalnog kao spone između ljudskog, savremenog i magijskog sveta. Ima u ovoj priči itekako stravičnih detalja-recimo vizije kace sa šljivama, i šta se tu kuva…i ona scena sa mišem…brr. Naravno i humor i sarkazam su apsolutno legitimni i u horor priči, ali čini mi se da ovde pomalo i razblažuju stravu (što je šteta), no nije to u tolikoj meri da nešto kvari zadovoljstvo čitanja. Primetan je i društveni angažman-kritika patrijarhata, dominacije muškaraca i mizoginije.
10. KAD RUŽA ZAMIRIŠE-PETRA RAPAIĆ. Evo konačno posle ,,muških“ i jedne ,,ženske“ priče (mada u principu ne volim te podele), i ona nam donosi čini mi se više emotivnosti i osećajnosti, ličnih preispitivanja. Nije lako odmah pohvatati sve niti, priča ima pomalo psihodelični šmek, ali baš zato vuče na dalje čitanje i nagrađuje na kraju. Koliko je horor, koliko je odgovorila zadatku? Smatram da jeste, i jedno i drugo. Već na samom početku, dat je jedan vrlo precizan uvod i pojam etra i Međusveta možemo lako povezati sa Meonom. Ima itekako i jezivih scena u priči. Kao i u prethodnoj, rekao bih da i u ovoj priči postoji socijalno-društveni kontekst; očekivanja od žene, njeno pravo na sopstveni izbor i način života.
11. ZGRADE-FILIP ROGOVIĆ. Rogović je majstor urbanog horora, i očekivanja je opravdao i u ovoj priči. Klaustrofobična, mračna atmosfera praznine i otuđenosti u zgradama i blokovima velegrada, stapa se sa jednim mnogo većim, crnim kosmičkim bezdanom. Nije ovde u pitanju uobičajeno ,,mesto pamti događaje“ ili ,,skuplja negativnu energiju žitelja“, u pitanju je mnogo širi koncept, u kome arhitektura odražava demonsko, a pojedinačna crnila su samo deo šire, beskonačne i nepobedive tamne materije. Veoma dobra priča.
12. MRLJA-NENAD MITROVIĆ. Nenad se uveliko isprofilisao kao neko ko isporučuje odlične priče u žanru horora, i ovaj put takođe imamo jednu zanatski vrlo dobro urađenu priču. Lične nesigurnosti, nasilja, propale veze, usamljenosti i depresije, gresi iz mladosti, savršeno su tlo za rađanje mrlje iz koje će pokuljati tamna materija. I neće se zadržati samo na ,,krivim“ pojedincima, već će se proširiti i na kolektiv-mikrokosmosi su povezani i čine makrokosmos, sve je povezano, kako u pojedinačnim i društvenim odnosima, tako i u vrtlogu uništiteljske tamne materije.
13. PRE NEGO ŠTO PADNEM-MARKO BACKOVIĆ. S obzirom da je ovo prva objavljena horor priča ovog autora, smatram da je sasvim solidna. Ritam je žestok, od početka, i bez posustajanja, način pripovedanja i celokupna slika košmara koji se odvija, podsećaju na filmske slike, što i ne čudi kad pročitate autorovu biografiju. Ispunjen je i element Meona u ovoj priči.
14. LINIJE OD SVETLOSTI, LINIJE OD TAME-ELIZABETA STOJKO. Početak priče veoma dobar, kristališe se jedan pogled kako autorka vidi zadatak i uopšte čitavu atmosferu Meona. Ima nit radnje koja spaja zemaljsku patologiju i nestvarno, ali moram priznati da mi priča ipak nikako ne odaje utisak horora, najbliže tome-mračne fantastike. Zadnje dve tri stranice su povezani i objašnjeni elementi priče, voleo bih da je to bilo više na neki drugačiji način, kroz pripovedanje i slike, ne baš tako direktno.
15.HAMBURGER LEJDI (HAMBURGER LADY-ENDRU LJUVELIN (ANDREW LIEWELLYN). Kratka, ali efektna priča, snažnog tempa koji ne posustaje od početka do kraja. Od trauma porodičnog nasilja, delikvencije i sitnog kriminala, vodi nas u samo srce tame do naslućujućih masovnih zločina. Da li je sve samo produkt poremećenog uma uprljanog teškim nasleđem, ili su na delu druge, crne sile? Malo lokacija, gotovo sva radnja se odvija u autobusu i na/u groblju, ali je uptavo ta činjenica odlično istakla ambijent i narastanje jeze. Na kraju, osveta stiže potpuno neočekivano, i obrće uobičajene i stvarne, i fiktivne obrasce.
16. GROBLJE UDOVA-NENAD SMILJKOVIĆ. Jako interesantna priča sa puno ideja i granjanja radnji. Rat je masovno stradanje, a jesmo li se ikad upitali gde završavaju svi ti otkinuti i amputirani udovi? Sve njihovo mnoštvo? Kakva je veza groblja udova i humanoidno-zmijolike rase, skrivene među ljudima, koja (možda) potiče još od Lavkraftovih Starih? Dosta zanimljivih ideja i koncepata. Ono što bih voleo da je izbačeno iz priče su pasusi u kojima se govori o ulogama pojedinih država u svetskim ratovima, i objašnjavanje tih ratova-nije da mislim nešto suprotno od autora o tome, ali mislim da se bez tih objašnjavajućih momenata moglo, ničim ne doprinose priči, nepotrebno joj lome strukturu na skoro pamfletistički način. Dnevnička forma priče je prikladno odabrana.
17. DANIJEL SE VRATIO KUĆI (DANIEL CAME HOME)- BRAJAN GREGORI (BRIAN GREGORY). Da bi horor bio uspešan, ne mora biti samo beskrajne jurnjave, potera, menjanja lokacija. Sav užas se ovde odvija u jednoj sobi. Bol, kajanje, nemogućnost oprosta i smirenja, pogrešne vrednosti, kult nasilja i ratništva, sa svim tim se suočavaju otac i sin-ali sin u kakvom obliku…bez ogromnih i beskranjih dijaloga, sa malo reči rečeno je mnogo…jaka horor priča, sa dramskom, filmskom pozadinom, gde čitajući možete da zamislite i slike pred sobom i čujete njihov govor. Ako bih morao da svrstam ovu priču tačno u okviru žanra-rekao bih da je u pitanju snažan psihološki horor.
18. UTORAK-MLADEN STANISAVLJEVIĆ. Surovi vojnici, pripadnici paravojne formacije, lišeni su svakog saosećanja, samilosti, ljudskosti. Njihovi mnogobrojni gresi doći će na naplatu. U neobičnom ambijentu na ratištu, zatiču čudnu crkvu-nešto što liči na crkvu…uz mnogo simbolike i skrivenih značenja, shvatićemo da ta građevina zapravo predstavlja vrata koja vode u tamu…
19. MORA DA SE KOPA-IVAN RISTIĆ RIS. Čitajući knjigu, pitao sam se kada će doći na red priča u kojoj će se tema Meona obraditi u formi postapokalipse. I evo je-sumorna, zastrašujuća vizija potpuno propalog ljudskog društva, ekološke katastrofe, uništenog biljnog i životinjskog sveta, ljudi koji su izgubili svaki oblik i sadržaj ljudskosti. Pošast kapitalističkih korporacija i žeđi za profitom dovešće do simbioze rudarskih kompanija (neobuzdano rudarenje, suština užasa u ovoj priči, nažalost je rak rana sadašnjosti, a plašim se i budućnosti Srbije) i neobičnih, zastrašujućih entiteta. Jeziva priča, ali veoma dobra, jedna od mojih favorita u zbirci.
20. ODRAZ U OPSIDIJANU—NENAD KOJČIĆ. U ovoj interesantnoj priči sudaraju se drevno i moderno, racionalno i onostrano; mirisi i ambijent Sredozemlja i njegove prošlosti, i sirovi, moćni zvukovi metal muzike; želja za slavom i uspehom i postizanje ugovora sa đavolom (demonkom). Crna svetlost nam donosi dah meona, a u središtu svega je opsidijansko ogledalo, ogledalo koje je u fantastici i hororu često prisutno kao portal/prolaz između svetova i dimenzija. Uživao sam u priči.
21.CRNA MAGLA-TIHOMIR JOVANOVIĆ. Dobro osmišljena, i u dnevničkoj formi kvalitetno napisana priča. Svideo mi se taj koncept, koji spaja naizgled nespojivo; lavkraftijanska stvorenja koja dolaze iz morskih dubina i mit o Golemu. A da sve bude još bolje začinjeno, ispričano je iz ugla-sveštenika. I Meon je ispoštovan; on je prisutan u crnoj magli.
22. DAR-NEBOJŠA PETKOVIĆ. U vreme Velikog rata, u sumornoj atmosferi Beograda koji svaki čas očekuje novi napad Austrougarske, desio se jeziv, ritualan zločin-ubijen je poznati srpski industrijalac i cela njegova porodica. Da li je reč o potezu konkurencije, ili su u sve upletene mračnije sile? Priča nas vodi u tamne i surove ulice u sirotinjskom delu Beograda. Nekromantija je već sama po sebi užasna, a užasni su i njeni darovi…
23. CONCUBINUS- R.J.REN (R.DŽ.REN). Ovo je čistokrvni, pravi okultni, veštičji horor, horor drevnih bića i drevne magije. Žestok ritam udara od samog početka, bez stajanja, nema predaha, nema iskupljenja niti bežanja. Iako na svega četiri stranice, ostavio mi je izuzetno snažan utisak. Želeo bih još; ali možda bi mu nastavak nešto oduzeo od njegove vatrene snage, možda se upravo u ovom kratkom formatu veštičja vatra ove priče najjače rasplamsala.
24. TAMO GDE CRNA BUĐ RASTE-YOG. Piščeve priče, uključujući i ovu, svrstao bih u svojevrsnu kategoriju socijalnog horora/drame, a u ovoj priči preteže horor. Njegov stil vuče na crnotalasni pravac: skrajnuti, izgubljeni ljudi sa periferije, unapred predodređenih loših sudbina i protraćenih života. Iako se naizgled beskrajna, troma i dosadna ravnica čini nepodesnom za horor, Yog lako u njoj pronalazi užas, posebno na ulicama rodne Kikinde.
25. SOBA BEZ POGLEDA-MILAN SIMIĆ. Smem li biti (malo, ili malo više?) subjektivan? Ova priča mi je jedna od omiljenih u zbirci. Riboliko božanstvo…atmosfera lavkraftovskih užasa…blato i kiša džungli jugoistočne Azije…čovek koji prelazi granice ludila i postaje Mračno božanstvo-u kombinaciji sa već pomenutim ambijentom džungli podseća pomalo na čuveni film Apokalipsa sada..Lepljivi bog, Mrak koji kaplje, Mrak koji kaplje u očne duplje-odlična priča!
26. BOG-PANTLJIČARA –DEJAN OGNJANOVIĆ. Dr.Ghoul nam donosi završnu priču u ovoj zbirci. Šta ako Bog nije ono čemu se nadamo, svemogućas dobrota i ljubav iz avramskih religija? Šta ako je Bog okrutni parazit, koji se hrani našim i fizičkim i psihičkim mukama? Ali ne završava se sve na kosmičkom užasu. U blatu rata devedesetih, u slavonskim ravnicama, grupa neobičnih ,,čistača“ koja ne grabi zlato, novac, nakit, već retke knjige, suočiće se sa prizemnim oblikom užasa, crnim, demonskim ovaploćenjem okrutnog sveta Boga-pantljičare; sa najgorim zlom, ne samo na Balkanu, već najverovatnije najgorim u celoj dugačkoj istoriji ljudskog satiranja i bestijalnosti-sa kasapskim ustaškim zlom.
U završnom tekstu ove knjige, MNOGA LICA MEONA ili kako nastaju umetnička dela, urednik Dejan Sklizović nam daje jedan presek filozofskih, religijskih i naučnih shvatanja Meona; iz ovog teksta saznajemo i njegovu motivaciju za stvaranje ove zbirke, kako je sve teklo, kao i na koje načine sve Meon i tamna materija mogu poslužiti piscima u oblikovanju njihovih dela.
I to bi bilo to, što se mene tiče, dragi čitaoče. I što bi rekli u predgovoru urednik Saša Avramović, i u svojoj priči pisac Brajan Gregori-iz tame će poteći svetlost. Verujem da će ta svetlost umnogome podstaći i osvetliti put domaćem horor žanru-ova knjiga mislim da je već uveliko prevazišla svoj prvobitni značaj. Verujem da će i ljubiteljima žanra, a i onima koji to nisu, pokazati da horor itekako ima šta vredno da kaže, da ne obuhvata samo stravu, nasilje i smrti, već da itekako može da progovori ozbiljno o vrlo značajnim društvenim pitanjima, da se bavi najdubljim pitanjima čovekovog i sveukupnog postojanja, i zakonitosti kosmosa i prirode.
Zato ne oklevajte, nabavite ovu zbirku, nećete se pokajati! Možete to učiniti preko stranice Iz meona, preko Dejana Sklizovića i Saše Avramovića, preko stranice Crnoslovlja.
U zdravlje, uživajte!
Boris Mišić