Veoma retko čitam i pišem poeziju 
, a još je ređe prevodim i šaljem na konkurse… tim je moje iznenađenje bilo veće kad sam dobio vest da je moja mračna poema pod nazivom “Dance of the Dead” objavljena u majskom izdanju e-časopisa Exquisite Death, 
i sve to u sklopu sa kratkom horom pričom “Dead Water”.
Dupla sreća.
Na sledećim stranama možete pronaći i jedno i drugo delo, ako vam je do čitanja mračne i atmosferične proze i poezije 
:
Kratka priča “Dead Water”
https://www.exquisitedeathezine.com/dead-water-nenad…
I poema “Dance of the Dead”:
https://www.exquisitedeathezine.com/dance-of-the-dead…
Program sajta Exquisite Death (“Izvrsna smrt” ili možda još bolje “Uzvišena smrt” odnosno “Uzvišenost u smrti” jelte) jeste: “pružanje onlajn platforme za autore i muzičare koji se bave mračnom fikcijom. Ima za cilj da pruži pomoć ‘makabričnim tkačima‘ mračne mašte za sve ljubitelje takve vrste književnosti i muzike…” Stil je istovremeno jednostavan, praktično monohromatski, i upečatljiv, tako da se moja priča i poema odlično slažu sa estetikom.
Što se radnje priče tiče, u “Mrtvoj vodi” ponovo vodim čitaoce u uklete predele istočne Srbije, u industrijsko zaleđe rudarskog giganta koje presecaju zarđali koloseci po kojima se kreću tovari bakra u prahu… Kada dvojica mašinovođa usled pijanstva i u zanosu strasti (da, dobro ste pročitali) pregaze lokomotivom jednog lokalnog sakupljača sekundarnih sirovina, da ne kažem gancija – lopova bakra – donose kobnu odluku da se njegovog leša otarase u baruštinama nastalim isušivanjem Borske reke. Ako niste znali, Borska reka je inače jedan od najzagađenijih vodotoka na svetu, možete pogledati slike na netu, to su one dražesne scene lokvi zelenkaste i rđa-crvene boje… Pošto je priča kratka, neću vam dalje otkrivati, ima tu pomalo i vlaške magije i nečeg natprirodnog što se ne može klasifikovati…
Što se tiče poeme, naziv jasno aludira na Dance Macabre 
srednjovekovni alegorijski umetnički koncept koji prikazuje skelete ili leševe koji vode žive ljude iz svih društvenih slojeva (pape, kraljeve, seljake) u plesu ka grobu. Korišćen je da ilustruje neizbežnost smrti i posluži kao podsetnik ljudima da se pokaju, dok je još vreme… što se opet super slaže i sa pričom Dead Water…
Kako god bilo, kuriozitet ove priče je da se već pojavila na španskom, na argentinskom sajtu MICROFICCIONES Y CUENTOS koji održava ljubitelj fantastike Sergio Gaut vel Hartman, a koji je – posredstvom Tihomira Jovanovića – već objavio puno priča domaćih autora na svom argentinskom sajtu.
Sada se pojavljuje i na engleskom, a da li će i kada na srpskom, videćemo, verovatno u nekoj od budućih zbirki (iako pre toga planiram neki roman… ali otom potom…)
Toeto… pozdrav 
i čitamo se!