A sada nešto krupno i drugačije…
Ovo je nešto što sam dugo čekao. Prvo moje veće pisano delo – noveleta od 15 hiljada reči, ovih dana figurira kao centralno u elektronskom i štampanom izdanju zbirke posvećene SF i kosmičkom hororu – “World Upside Down” male izdavačke kuće Cross the Teas & Dot the Eyes. 
Veliko hvala urednicima i sakupljaču zbirke – Heather Holmes koji su imali poverenja u mene i dali mi toliko prostora! To se nisam nado, što bi rekli 
i mogu samo da se prisetim korz koliko muka sam prošao dok je nisam preveo na engleski… ehh… Ispade da valja, 
a meni ostaje sada da se, poput nekog zadovoljenog krmka, valjam u blatu uobraženosti i samoljublja 
Kao što već rekoh, za razliku od dosadašnjih priča koje potpisujem kao autor a objavljene su po inostranim zbirkama i imaju u proseku od 4 do 8 hiljada reči, ova je znatno duža i već spada u veći rang – noveleta, ili ono što bismo mi nazvali klasičnim pripovetkama. Ima tu materijala i za ceo roman, ali o tome kasnije, sad malo o zbirci “World Upside Down”.
O čemu se radi? Paa, naslovna strana već dobro sve opisuje 
, u pitanju su razne verzije Lavkraftijane i njima srodnih, “čudnih” priča na preseku fantastike, horora i kosmološke spekulacije, u čemu je neprevaziđeni majstor bio Lavkraft, a gde bi od novijih autora mogli da spomenemo Ligotija, a od još novijih i Lerda Barona čija je zbirka priča pre samo par nedelja (ili već ima meseci?) objavljena na srpskom pod barjakom Veselog četvrtka.
“Suočite se sa prastarim kultovima, zlim Drevnima, kosmičkim užasom, egzistencijalnom jezom i neizbežnim zagrljajem ludila” kaže reklama. U zbirci je zastupljeno 24 autora, od čega sam jedini autor novelete, svi drugi su dobili prostor za standardne pričice od po 5 k max (muahaha), dobro ima i jedna od 8 k, tako da jepriča koju potpisujem kao autor noseća te nike ni čudo da sam na grupnoj sličici zauzeo počasno prvo mesto 
Sad ono glavno.
Priča koju potpisujem kao autor (ovog puta ne pseudonim, fuck that, što bi rekli, radnja se ionako dešava u Beogradu, potreban je srpski identitet ludilu 
) zove se “Takeover” illiti “Preuzimanje”. Radnja prati uglednog beogradskog psihijatra koji priča trojici svojih kolega i prijatelja o neobičnom i uznemirujućem slučaju na kojem trenutno radi. Radnja se dakle predstavlja u vidu razgovora a onda i zapisnika i video snimaka, pa ima i epistolarnu formu, što, nadam se, daje posebnu draž u čitanju. U pitanju je slučaj pacijenta – a lidera jedne značajne opozicione stranke (sic!) – čiji se um postepeno raspada pod uticajem nečega nepoznatog i nezamislivog. Tragovi vode ka njegovom detinjstvu i misterioznim glavoboljama koje je imao kao dete, a koje se sada ponovo javljaju. Pacijentov privatni i stranački život doživljava neprijatno urušavanje a on odlazi na mesto gde je granica između svetova tanka i podložna pucanju. 
Kako psihijatar, a sa njim i njegovi slušaoci, dublje zalazi u slučaj, otkriva jezivu istinu: poznati političar je na udaru entiteta koji ne napada telo, već svest, koristeći čoveka kao prolaz i oruđe. Pacijent nestaje, ali zlo ne prestaje — ono menja domaćina. 
Ubrzo, i sam psihijatar počinje da oseća prisustvo u sopstvenom umu. Ono dolazi tiho, bez upozorenja. Kada ga jednom primetiš, već je kasno… da ne spojlujem kraj priče i njeno razrešenje (ok, jebeno krvavo je) jer se nadam da ćete imati priliku da je čitate i na srpskom.
Za kraj, informacija da će mi ova pripovetka poslužiti kao uvod u jedan roman kojem radim već duže vreme, tako da se posle nekoliko zbirki ponovo vraćam pisanju duže forme, i osećaj je odličan.
Izdavači se trenutno hvale dobrom trenutnom prođom na Amazon tržištu, ja se u to mnogo ne razumem, samo se nadam da će što više ljudi nabaviti primerak i saznati za moje pisanije.
Hvala na pažnji i čitamo se!
