Prvi odlomak iz recenzije romana „Kćer Bogumila“ (Slavica Jovanović, diplomirani filolog)
„Nened Mitrović u svom romanu “Kćer bogumila” osmelio se da prodre u konglomerat sudbinskih zlohodnika, drevnih jeretičkih sekti, iskonskih mađija, do savremenih tehnika ugnjetavanja, tiranije, terora nad nedužnima, decom, najosetljivijim kategorijama koje trpe u mrežama Internet bandi pedofila, zločinaca i manijaka.
U svoj roman utkao je i priču o traganju za identitetom, obogatio narativ koji poput hobotnice zadire u meso priče i iskonskog zla u bilu istorije, ali i mračne strane čovekove prirode. Hiperrealistična i hipertragična sudbina devojke Zorane Ljubičić, psihijatrijske pacijentkinje, dovodi meandrima tokova svesti i pripovedanje do razrešenja enigme, otmice dece sa tajnim znakom bogumila i internacionalne kongregacije, industrije kriminalnih klanova, ali i izopačenih, drogiranih, ekstremnih foto-robota ljudskih skarednosti i monstruoznosti. Sočna, putena i pitka proza, puna obrta flešbekova, metapoetičkog i pseudoliterarnog gradi ovu piramidu nekonvencionalnog i atraktivnog, dubokog psihološkog trilera koji na jednom pergamentnom sentimentu dečje patnje i unakaženih obrazina vremena prati svoje niti i prepletaje uobrazilje.
Njegovi junaci traže zrno identiteta koje bi povratilo njihove rascepljene ličnosti i dalo smernice za budućnost. Pored psiholoških izvitoperenosti, genetskog koda i geopolitička situacija orkestrira ka raspadu ličnosti ostacima sa istorijske nesrećne trpeze. Hronotop je živ, pun inercije i naboja, ima visoki raspon krila i događaja, paukovu mrežu kriminnogenih mozgova i ličnih nesreća. Pisac se vešto kreće od Beograda i Uprave policije do hercegovačkih zabiti i sela Svetinjca preko psihijatrijske klinike u Kovinu gde leži čvor za razrešenje misterije nestale dece.
Savremeni brzi svet u ovoj knjizi beskompromisno vodi borbu sa zlom, ostaci humanosti oličeni u policijskim inspektorima, modernim herojima bore se za amalgam ljudskosti na kome bi trebalo da počiva planeta.
Nenad Mitrović protivnik je one proze u kojoj ima previse literarnosti, a premalo bola, dok je bol, jezovit i teško podnošljiv, svuda oko nas. “Ako to savremena književnost ne vidi, i o tome ne pripoveda, ona – bežeći u neki beživotni tehnicizam i “esteticizam” – zatvara oči pred brdima nesreća i – laže”, kaže Jovan Delić. Na savremenoj prozi je da otvori autentične priče o ljudskom stradanju i bolu, da govori ne lažući, otvorena za jezik patnje i ljudskog stradanja. Tamo gde je premalo bola – premalo je i književnosti.
U ovom romanu ima bola na pretek, ali to je bol koji okrepljuje, nudi utehu i katarzu.“
Pročitajte više o radnji romana „Kćer Bogumila“. Svoj primerak možete poručiti ovde.
