Pisanje kratkih priča ume da bude nezgodno jer traži da na tako malo prostora uglavite i radnju, i likove i neki viši smisao… To još više važi za micro-fiction, priče od dve do tri strane, i najviše 1000 reči.
Trebalo mi je dosta vremena da savladam tu štedljivost i efektnost u izrazu, i zato mi je posebno drago da je jedna od uspelijih priča iz ovog formata ‘malih malecnih priča” pronašla svoje čitaoce i na engleskom. Ne samo da su urednici sajta Flash Phantoms odlučili da je objave, već je moja brutalno krvava horor priča “The Thing That Needed Out” (“Stvar koja je morala da izađe”) ovenčana titulicom “priča meseca februara” i kao takva zauzima posebno mesto na sajtu, a ja – kao autor – dobio sam priliku da kažem nešto o sebi i o tome šta volim da čitam i gledam.
Priču i moj profil možete da pronađete na sajtu: https://www.flashphantoms.net/february-story-of-the-month-1
Kao što rekoh, format je takav da se brzo i lako čita pa bacite pogled. Radnja: trudnica iz zabačenih, ruralnih krajeva ostaje zaglavljena u bolničkom liftu sa dve med. sestre. Lift staje, svetlo se gasi. Trudnici puca vodenjak. Od onog što počinje da izlazi i Klajv Barker bi posedeo, a Karpenter bi se upiškio u gaće ko predškolac 
I pored ovog sitnog uspeha, i dalje mi se redovno dešava da se zanesem i od priče za koju sam planirao najviše nekoliko hiljada reči ode na 10k. 20k… a ta vrsta proze, ono što se na srpskom zove pripovetkama je nešto najteže za uklapanje u okvir nove knjige.
No dobro, od viška glava ne boli… kad bi se zezali 
Pozdrav i čitamo se!