(odabrana poema iz zbirke „Sto pesama u slavu Nečastivog“)

Kao divno rajsko voće

Zlatim se na Suncu

Poslednji u svojoj glavi

Za tren jedini

Valjam se u slavi

Plavetnila naslikanog

Ovostranoj, svakodnevnoj sreći

Senka uskiptelih budućih Patnji

Ne dotiče moj um

To još uvek vetra šum

Žubori i jeca

Ostavljene ulice, oskrnavljena deca

Sumrak naše rase…

Kad se svetla gase

Ja zatvorim oči

U te teške čase

Vizija skoči Ko ranjena zmija

A ja tresem se ko prut!
I taj glas preko

Razuma celog vrišti:

ODVEDI ME!ODVEDI ME DALEKO!

Moje mesto nije ovde.

Šta ću s tobom Najdivniji anđele?

Sam sa sobom

Gubim niti, gubim vezu

Šta ću s tobom Ljubavi jedina?

Povesti sa sobom

Okrutno je suviše

Pokušao sam mila

Da ostanem svoj

Želeo sam draga

Da odsečem krila

Svog bolesnog-JA

Zbog tebe sam dušo

Gonio tu crnu zver

Kroz prolaze izjedenog uma

Kad utihnu svi zvuci

Žubor naivnih, nevinih ljudi

U mojoj se stvoriš ruci

Ubijam samoću uspomenom što se budi

Iz mračnih sfera podsvesti

Ubijam samoću, misleći o tebi

Al taj glas prekoRazuma celog vrišti:

ODVEDI ME!ODVEDI ME DALEKO!

Moje mesto nije ovde.